Немања Берић о боравку у хрватском затвору: Чим сам потписао да ме нису малтретирали, добио сам шамарчину од чувара

У новој епизоди емисије “Релативизација” Љиљана Смајловић разговарала је с адвокатом Немањом Берићем који је управо провео 15 дана у затвору у Шибенику због објава на Фејсбуку.

Иако није прва “жртва” хрватског Закона о прекршајима против јавног реда и мира – досад је осуђено 15 лица – први је без двојног држављанства, то јест има само српски пасош. Оптужница је садржала чак 31 тачку; спорно је било 30 фотографија и једна песма коју је певао на путу за Лијепу њихову.

“Ја сам први случај у историји светског правосуђа где је једна од тачака оптужбе слика рођенданске честитке коју сам добио од пријатеља, а коју сам морао да им преводим како би утврдили да ли се иза те поруке не крије неко припремање напада на Хрватску. ‘Проблематична’ је била и фотографија флаше ракије ‘Дража’, па фотка рекламне мајице на којој пише ‘Ђенерал пиво с укусом слободе'”, прецизира Берић.

Према његовим речима, Фејсбук налог има више од 17 година и никада му није уклоњен ниједан садржај, а познаје петоро људи који су лишени слободе због поменутог закона. Његов пријатељ из села поред Книна пре две године је осуђен исто на 15 дана затвора, а само због тога што је на мрежи поделио насловну страну часописа на којој се налазио генерал Дража Михаиловић.

Никад нисам поменуо ни Х од Хрватске

“Имам око 9.000 објава на мрежи, сигурно 80 одсто националних, али ни у једној, што је и мој адвокат у Хрватској истакао, нисам поменуо ни Х од Хрватске и Хрвата. Нисам позивао на насиље, нити на рушење уставног поретка. Промовишем своје, желим да заштитим интересе свог народа, јер врло је тешко бити данас Србин у Хрватској, будући да немају готово никаква права. Хтео сам да покажем своје порекло и охрабрим људе који тамо живе”, појашњава Берић.

Додаје да је оптужница, коју није ни видео већ само пресуду, садржала много нелогичности, између осталог од те 31 објаве – 30 је окачено на територији Србије, што ће рећи да суд није био надлежан за исте, поред тога што су старе (односно застареле). Како каже, на то је указао судији, али је она одговорила да ју је баш брига.

“Најфасцинантније је што су ми на граничном прелазу одузели сат, кључеве од аутомобила, пасош и мобилни телефон, ставили ме у марицу, возили до Книна осам сати, а у мојој оптужби пише да сам тог 10. августа у Книну у некој улици качио све те објаве. Уз то у пресуди је писало да Полицијска станица Книн 24. јула има сазнања да имам нежељени садржај, дакле били су видовити и знали шта ћу урадити 17 дана касније”, каже гост “Релативизације”.

Да све буде још суманутије, сазнаје да га је заправо неко пријавио, да полиција није имала никаква сазнања о његовим активностима посебно што је Книн мали град и сви се знају.

Судија је свуда Србија и Срби писала малим словом

Одговарајући на питање која су сва права оптуженог у поступку против њега била прекршена, каже да му је ускраћено право да користи свој језик, то јест да добије документацију на српском, као и да судија далеко од тога да је била непристрасна – чак је у судском предмету Срби и Србија свуда писала малим словом, али му и рекла да ће се потрудити да му се забрани улазак у све земље ЕУ.

“Ово је очигледно закон само за Србе. За овај прекршај су судили само судови у Шибенику и Задру (један случај). Људи који објављују овакав садржај иду по целој Хрватској, али њима они нису мета. Њима су мета људи који се враћају на своја огњишта. Они не желе да се Срби тамо враћају. Они су свели Србе на статистичку грешку и то сад негују”, истиче Берић.

У прилог томе иду и дешавања из затвора.

“Довели су ме у затвор увече и то ми је најјезивија сцена у животу. Није ми било свеједно, али нисам био уплашен. Када су ме предали правосудној полицији, један од тих полицајаца је почео да ми пева најновију Томпсонову песму – ‘Ако не знаш шта је било, нек ти каже Лика’. У том тренутку сам потписивао да ме нису малтретирали, да ме нису тукли, а како сам потписао, добио сам шамарчину од чувара”, сећа се саговорник Љиљане Смајловић.

Будући да се дигла велика прашина у Србији и да се дошло до врха извршне власти у Хрватској која је гарантовала његову безбедност, адвокат му је ипак саветовао да из предострожности не излази у шетњу.

“Пошто сам се тога придржавао, па нико није могао да ме вређа и малтретира, притвореници су ми првих дана долазили на врата ћелије и певали ми најгоре усташке песме, добацивали ми, подругивали се, претили. Моје ‘колеге’ из ћелије, где нас је било десеторица, биле су крајње коректне. Морао сам да објашњавам нарко-дилерима, насилницима и разбојницима да сам нормалан човек и да сам због слика на Фејсбуку допао затвора, што њима није могло да допре до мозга”, каже Берић.

Решен да овај случај истера до краја, па је у том смислу уложио жалбе, поручује Србима који крећу пут Хрватске или да обришу своје налоге на друштвеним мрежама или да их закључају јер Хрвати у тој својој назовипракси кажу да подаци потичу с отворених профила.

RT