Андреј Лазић: Случај бахате помоћнице градоначелника Зрењанина – Да ли председник зна какви људи руше његов рејтинг?

Недавни скандал у Зрењанину, у коме је помоћница градоначелника Вера Милошев увредила дете са развојним проблемима, узбуркао је јавност и поново поставио питање – ко су људи који се налазе на јавним функцијама у Србији? Како је могуће да такви појединци, који својим понашањем скандализују јавност, настављају да представљају државу?

Иако је Вера Милошев поднела оставку на своју функцију, питање које остаје отворено јесте – да ли је то довољно? Да ли се оваквим појединцима, који злоупотребљавају своју позицију, може једноставно дозволити да се повуку и да избегну правду? Уместо да се системски решава проблем одговорности јавних функционера, често сведочимо брзим и неискреним оставкама које се користе као привид правде.

Овакви скандали, на крају, највише штете праве рејтингу председника и Владе Србије, без обзира на све њихове напоре да стабилизују политичку ситуацију у земљи. Док председник Србије Александар Вучић чини велике напоре да креира позитиван имиџ државе и побољша међународни положај Србије, појединци попут Милошев руше тај труд својим непромишљеним и недопустивим поступцима.

Сизифов посао председника

Управо зато се често може поставити питање: да ли је председник свестан какви људи раде у његовој администрацији и колико му руше углед? Сваки његов покушај да се на нивоу земље побољша перцепција власти изгледа као Сизифов посао, јер овакви инциденти систематски обарају било какав позитиван резултат.

Проблем, како тврде аналитичари, није само у индивидуалним скандалима, већ у самом систему који не успева да елиминише људе који су неспособни и недостојни јавних функција. Иако се председник труди да на међународној сцени представља Србију као модерну и стабилну државу, овакви локални инциденти откривају дубоке проблеме у кадровској политици и одсуству стварне одговорности.

Где је одговорност?

Оставка Милошев, према мишљењу Славка Павловића, аналитичара Центра за друштвену одговорност, није резултат њеног личног осећаја одговорности, већ притиска јавности. “Милошев се није повукла зато што је схватила да је погрешила, већ због тога што су грађани Србије устали против њеног срамног понашања. То је победа јавности, али и велики пораз система који би требало да спречи овакве људе да уопште дођу на функције”, истиче Павловић.

Случај у Зрењанину такође открива једну важну ствар – јавност више није спремна да толерише бахатост и злоупотребу положаја. Грађани су гласно показали да желе промене и да они који су на врху више не могу да раде шта желе без последица.

Док председник Србије покушава да побољша политички рејтинг и стабилност земље, овакви појединци попут Милошев, својим недопустивим понашањем, уништавају тај труд и доводе у питање кредибилитет целог система. Време је да се дубоко преиспита ко су људи који седе на важним функцијама и да ли је време за корениту промену кадровске политике. Јер, ако се овако настави, председник ће и даље бити као Сизиф, осуђен да вечито поправља оно што му други руше.

Треба да се запитамо: да ли Србија заслужује боље?

Андреј Лазић, политички аналитичар, Центар за друштвену одговорност

Ставови аутора уједно не одражавају и став уредништва портала Васељенска