Западни “КВИР СВЕЦИ”: Уметнички директор Олимпијаде назвао Свету Јованку Орлеанку “трансвеститом”

Уметнички директор сада већ злогласне церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу признао је да је представа са ЛГБТ тематиком била “политичка” и описао Свету Јованку Орлеанку као једног од “највећих трансвестита” у француској историји.

“Наравно да је било политички, чак и ако се не бавим прозелитизмом”, признао је уметнички директор у коментарима које је објавио “Фигаро”.

Жоли је бранио одлуку да се промовише ЛГБТК+ агенда, тврдећи да француска историја и култура садрже много примера “родне флуидности”, посебно наводећи француску светицу из 15. века, Јованку Орлеанку.

“Моја мисија је била да кажем ко смо. На свим сликама су се појавила различита тела, различитости, жене и мушкарци са шминком или у костиму. Позориште је било свуда, питање полова такође. Француски краљеви су пудерисали лица и носили штикле. Није ли Јованка Орлеанка, једна од највећих трансвестита у нашој историји, осуђена зато што је била обучена као мушко?”

Док је Јованка Орлеанка, која је помогла да се разбије енглеска опсада Орлеана 1429, касније спаљена на ломачи због јереси, укључујући и облачење мушке одеће, нема доказа који би сугерисали да је заштитница Француске и велика верница себе видела као члана такозване ЛГБТК+ заједнице.

Савремени извештаји такође сугеришу да је њена одлука да носи мушку одећу у рату била практична одлука, а не израз “родне флуидности”.

Из Архива Јованке Орлеанке објашњавају да јој је мушка одећа пружала већу заштиту од силовања, а самим тим и штитила њену чедност у рату и у затвору, с обзиром да су панталоне које је носила могле да се закопчају заједно са њеном туником, што је отежавало да јој их неко скине.

Додатно се наводи да је светица, која је себе називала “Девица”, рекла да би радо вратила женској одећи да је била затворена на месту где јој није претила опасност да је отмичари силују.

Такође се тврди да је одлука да се носи мушка одећа у почетку била подстакнута сугестијама мушких пратилаца, а не манифестацијом “родне флуидности”.

Ипак, модерни заговорници трансродности покушали су да присвоје причу о Светој Јованки како би унапредили своје наративе о родној флуидности у модерним временима.

На пример, 2022. године, Шекспиров Глоб театар у Лондону је претворио Јованку Орлеанку у “небинарног” хероја са заменицом “они” и који је носио повез на грудима.

Позориште је тада навела да представа није требало да буде историјски тачна и да ће, иако је било много примера да се Јованка Орлеанка представи као жена, продукција понудити “могућност друге тачке гледишта”.

РТ