Историја руске заставе

Пре цара Алексеја Михајловича Русија није имала јединствену државну заставу. 

Прву бело-плаво-црвену заставу Русије одобрио је 1668. цар Алексеј Михајлович као бродску заставу фрегате „Орао“.  Редослед боја и тачан дизајн заставе је непознат. Претпоставља се да је то било бело платно, са широким плавим крстом, два супротна црвена угла и два супротна бела угла.

Током путовања Петра I, 6. августа 1693. године, на Белом мору на челу Беломорске флотиле ратних бродова, коју је он саградио у Архангелску, „застава московског цара“ је први пут подигнута на 12-топовској јахти “Св. Петар”.   Застава под којом је Петар направио своје прво поморско путовање – дуж Северне Двине до Белог мора и Соловецких острва.  На крају путовања, Петар је заставу са свог брода поклонио једном од Архангелских манастира, где је сачувана до почетка XX века, а затим је предата Морнаричком музеју у Санкт Петербургу, где се налази и данас.

После пораза Петра Великог код Нарве 1700. године, суверен је одлучио да се потпуно одвоји од традиције ратовања у руској војсци.  Застава московског цара се више није користила – замењена је царским стандардом. 

Петар I је напустио „Заставу московског цара“ и усвојио фундаментално нову заставу као свој стандард: жуто платно са црним двоглавим орлом који у кљуновима и шапама држи мапе четири мора.  Застава са крстом Св. Андреја је одобрена као застава морнарице, а бело-плаво-црвена застава асоцира на руску трговачку флоту.

У кљуновима и канџама орао је држао делове карте на којима су била приказана мора којима је Русија имала приступ (Црно, Каспијско, Балтичко, Бело). 

 Године 1742. у вези са предстојећим крунисањем Јелисавете Петровне, направљена је нова државна застава Руске империје (која је била једна од државних регалија уз круну, жезло, печат и коришћена је на церемонијама, крунисању и сахранама императора).  Састојао се од жуте тканине са обе стране црног двоглавог орла окруженог овалним штитовима са 31 грбом, који симболизује царства, кнежевине и земље.

Александар II је 11. јула 1858. године својим указом одобрио црну, жуту и ​​белу као боје прве званичне националне заставе Руске империје.  Боје црно-жуто-бело имају неоспорно хералдичко значење и потичу из стандарда цара Петра Великог.

Цар Александар III је 1883. променио наизменичне боје црно-жуто-беле заставе: застава је постала бело-жуто-црна.  Разлог за то била је подударност заставе уведене 1858. године са заставом Хановера.  Слике и фотографије из тог времена показују да је у једном тренутку црно-жуто-бела застава заиста замењена бело-жуто-црном. 

Након дугих дебата међу историчарима о томе каква би застава требало да буде, Александар III је 28. априла 1883. прогласио бело-плаво-црвену грађанску заставу, док се црно-жуто-бела користила само као стандард царске породице, а до 1896. користила се доста широко.

Министарство унутрашњих послова је 12. августа 1914. увело додатну заставу.  Тробојци је додат златни квадрат са ликом државног орла, који је симболизовао јединство императора са народом. 

 Коначна одлука о питању државног грба и заставе одложена је на седници владе 6. маја 1917. године до одлуке Уставотворне скупштине, која никада није сазвана.

Милан Стојановић / Васељенска