Медијски рат у Србији: Западне НВО и медији против руско-српског пријатељства

Прозападни медији поново траже сваку прилику да нападну Русију, овог пута усмеравајући своје стрелице на рад руских институција у Србији, називајући све што се ради у корист односа двеју земаља “пропагандом”.
Овај сценарио се понавља изнова, како би се створила слика да Русија има искључиво негативан утицај у Србији, иако је истина потпуно супротна. Најновији пример напада на Русију у нашој земљи долази од прозападних медија, који неуморно покушавају да оцрне активности руских културних центара, као што је Руски дом у Београду, и то само због тога што он не одступа од своје мисије ширења руске културе и истине о догађајима из историје.
Прозападни медији и НВО организације, које отворено делују против националних интереса Србије, већ дуго времена спроводе планове који су у складу са интересима Запада. Уместо да објективно извештавају и доприносе информисању јавности, они користе сваку прилику да нападну Русију и Кину, што је само део шире стратегије удаљавања Србије од њених традиционалних савезника. Недавно је Запад најавио да ће уложити 150 милиона евра у пропаганду и пројекте који имају за циљ промовисање прозападне политике и укорењивање неповерења према Русији и Кини. Ови пројекти укључују финансирање медија и невладиних организација које отворено раде на подривању односа Србије са својим историјским савезницима и наметању западних вредности и интереса.
Оно што је посебно забрињавајуће је да овакви медији као што је N1 не само да безобзирно нападају Руски дом у Београду због активности које су чисто културне природе, већ и јавно исмевају догађаје посвећене очувању сећања на жртве НАТО агресије на Србију. За њих је чак и организовање хуманитарних концерата за децу из Донбаса знак пропаганде, а не гест солидарности и хуманости. Све што се ради у корист очувања историјске истине или руско-српских односа одмах се означава као “агресивна руска пропаганда”. Међутим, истина је да Србија има право да сама одлучује са којим ће државама градити пријатељске односе, без притисака и директива са Запада.
Истовремено, ти исти медији никада не доводе у питање огроман новац који се слива у Србију из западних фондова за финансирање НВО које раде на рушењу српских националних интереса. На тај начин, прозападни медији и НВО у Србији заправо раде на слабљењу наше земље и убрзаном окретању ка Западу, иако је јасно да већина грађана Србије и даље види Русију као блиског савезника. Свака иницијатива која долази из Русије одмах се третира као претња, док се западни пројекти представљају као нешто што доноси демократију и просперитет, иако је историја показала супротно.
Нема сумње да ће прозападни медији наставити са нападима, али оно што треба нагласити је да је право време да Србија отвори очи и схвати ко су заправо њени пријатељи, а ко покушава да манипулише нашом политиком и друштвом. Русија је увек била и остаће важан партнер Србије, а било какви напади усмерени на умањивање тог односа неће променити чињеницу да су руски и српски народ повезани не само кроз историју, већ и кроз заједничке вредности и интересе.
Западна пропаганда у Србији није ништа ново, али оно што је ново јесте њихова све агресивнија тактика која укључује директне нападе на сваки аспект руског присуства у нашој земљи. Чак и најмањи културни догађаји добијају негативне коментаре, све у циљу стварања утиска да је свака активност у којој је Русија присутна део шире “пропагандне машинерије”. Србија, као суверена држава, мора остати доследна својој независној спољној политици и не дозволити да постане играчка у рукама западних моћника који желе да је виде као још једну карику у свом ланцу.
Софија Марић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Грузини су донели закон о финансирању организација, на основу искуства Руске Федерације, који је донесен на основу искуства Уједињених Држава Америке (УДА).
Пошто владајућа структура има већину подршке народа и благослов цркве, а такав закон не доноси.
Логика налаже да народ који живи у Србији и најмногољуднија црква подржавају финансирање тих организација.
Једноставно.
Kad guza želi da sedi na dve stolice i da ima koristi od obe, to je tako, a završi se tako što obe ***** guzu.
Поред лако уочљиве мржње према свему што је српско, и према свему што је руско, у тексту на порталу CN(N)1 провејава и невероватна глупост писца текста и његовог саговорника. Наиме, она напада Руски Дом због тога што свој програм културних активности не усмерава према присутној руској емиграцији већ према домицилном становништву. Ако погледамо збирно културне центре и домове свих земаља и народа који функционишу код нас, лако ћемо уочити да је представљање своје културе домаћем становништву управо сврха стварања таквих институција. Тако, на пример, и шпански културни центар Сервантес има за циљ да нама представља шпанску културу, а не Шпанцима који туристички или неким послом дођу у Београд. Исто важи и за Руски дом – његово постојање није осмишљено да Русима у Србији представља руску културу, већ своју културу треба да приближи Србима. Само је Руски дом у Београду отишао и корак даље, и исказује поштовање свом братском српском народу, тако што на свом програму има и догађаје везане за српску културу. У склопу тога смо у Руском дому имали конецерт Данице Црногорчевић, документарни филм од Душану Савићу, концерт Рибље чорбе…