СКАНДАЛОЗНА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ: АМЕРИКАНЦИ НАМЕРНО ПРЕДСТАВЉАЈУ СРПСКУ ДЕВОЈЧИЦУ КАО ХРВАТИЦУ У ОПИСУ ФИЛМА „ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА“!
Још један срамни покушај ревизије историје стиже из Сједињених Америчких Држава, овог пута кроз опис филма “Дара из Јасеновца”. Уместо да поштују историјске чињенице, Американци су у званичном опису филма приказали српску девојчицу Дару као “хрватску дјевојчицу”, што представља не само грубо искривљавање истине, већ и удар на сећање на српске жртве страдале у геноциду у Јасеновцу.
Опис филма у САД гласи: “Десетогодишња хрватска девојчица за време Холокауста покушава да заштити свог млађег брата, надајући се да им је отац жив”. Овај сраман текст није само погрешно навођење националности, већ и директно умањује српске жртве, као и страдање хиљада деце које су Хрвати свирепо убијали у концетрационом логору Јасеновац.
Подсетимо се, Јасеновац је био логор смрти, управљан од стране усташког режима током Другог светског рата, у коме су на најсвирепији начин мучени и убијани Срби, Јевреји и Роми. Хрватска је јединствени народ на свету који је имао посебан логор за децу, где су стотине српске деце биле изложене ужасима које човечанство не сме да заборави. Ипак, овај опис филма у САД покушава да те жртве забашури и да на одвратан начин изврши ревизију историјских чињеница.
Замислите да се у неком филму о Аушвицу на сличан начин преправљају историјске чињенице и да пише како је “мала немачка девојчица” жртва Холокауста. Какве би реакције јавности биле? Свет би био шокиран и скандализован, јер нико не би дозволио да се тако грубо поиграва са историјом и жртвама страдалим у нацистичким логорима. Ипак, када су у питању српске жртве, чини се да се истина лако заборавља или намерно искривљује, како би се умирили одређени политички кругови.
Овакви покушаји ревизије историје нису случајни. Намеће се утисак да је у питању систематски план брисања српског страдања и претварања злочинаца у жртве. Следећи корак у оваквој пропаганди може бити тврдња да су Срби у Јасеновцу убијали Хрвате – што би било не само лажно, већ и увреда за све оне који су изгубили своје ближње у овом страшном геноциду.
Ова срамота у САД мора бити што пре исправљена, јер се оваквим потезима не само умањује српско страдање, већ се и намерно замагљује једна од најмрачнијих страна Другог светског рата. Истина о Јасеновцу и српским жртвама мора бити сачувана и никада не сме бити предмет лажних ревизија, било политичких или идеолошких!
Весна Веизовић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Pod hitno da se javi “Tapsac”da se ulozi protest i da se trazi ispravka te kuce koja je izvestila lazi ! Ako ne ,tuzba ! Tu su i autori filma ,naravno ,da se objavi u americ medijima pod hitno !Od Amera me nista ne iznenadjuje -Otkud pa Muzej jolokausta kod njih ?Cini mi se da im je M Krajisnik dao dokumenta vezana za stradanje Srba u Jasenovcu za taj njihov muzej /?/ Proveriti sadrzinu u americ Muzeju vezanu za tu temu -Srbocid u NDH1
M
“Е, па – немаћете правде, ви мали бедни и тај ваш: Боже правде. Остали сте сами, нико вас не чује.
А немате пастира, ви Живљу на Огњиштима? Они се свађају дал су скупље фармерке једногa од две фелне са џипа другоа. И ви, живљу на Огњиштима можете само да бројите ране и метате их у гусле”
Дали је то прави приступ?
толико времена, енергије, новца, да се прикупе све лажи и грозоте. прескупо је. довољно знамо о ономе што се десило нама и ономе што се десило другима на свету, да можемо претпоставити са сигурношћу шта се све и намс и другима може још од исте руке десити. од исте, људске руке (били носиоци и управљачи том руком бездушни људи или безљудни људи, свеједно). плашим се да очекујем спас од других неки људи. много ми то све искварено. не видим барјак слободе у рукама палог човека.
из које тачке почиње ведар, сретан, здрав, праведан свет? хајде да причамо о тој тачци, и да из те тачке крене исцелење околине. који кораци су потребни? да ли би постигли више, са свом овом енергијом уложеном у раскринкавање већ одавно раскринканог? наша реакција је увек ре-активна.
тело се навикне на хормоне стреса. и када ниво стреса опадне, ми се окрећемо око себе и тражимо осећања која могу да нам надокнаде недостајући стрес. овдје је мудрост. навукли смо се на бол. џарамо и солимо своје ране сами. не соле нам их други, не никако.
…
Град градила бјела вила
Ни на небо, ни на земљи,
Но на грану од облака;
На град гради троје врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета.
…
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сједи,
Сама сједи погледује,
Ђе се муња с громом игра
…
и тако. шта сам оно хтео рећи? нема везе, сетићу се. а ако се ти сетиш, подсети ме.
Ово што је Љиља од горе рекла, то свакако. И не очекивати то од САНУ, они играју у колу са вештицама. И вештица је део истог ђона на народ од “Боже правде”, тек да нам дају (субјективни) осећај да нема правде. Али они који прате олимпијаду у јадачењу, знају за јадац.
Дакле имамо онај клуб од 9 наставника у пензији, који прате ова дешавања и оног ИТ клинца који им обавља административне послове. Шта спавају они који кијак?
Они сроче љубазно писмо и упуте га на адресу. ” Свакако се грешке дешавају, ах то није ништа страшно, превиди се, па Боже мој. Молимо Вас промените то у најкраћем року”.
Друго писмо после недељу дана: “Љубљени, пошто наше писмо од тог и тог нисте схватили за озбиљно, осећамо се обавезним патњама свог тог народа да о Вашој непрофесионалности и наизглед намерном фалсификовању историје обавестимо заинтересоване стране”
Уколико ни тада не размисле о свом “наративу” је ли, идеш копи-пасте и пошаљеш целу короспонденцију свим могућим мејл адресама то хум меј ит консерн укажеш на пропуст и замолиш их да објаве ту важну вест. Дал су они гнушају на ово ил се грушају од овога?
Ко одреагује, добро јесте. Ко не одреагује – добро јесте. Не падају беле коке с неба, да би наша врата затрпале него да свака кока свом кокошињцу дође.
Овај плод лепо конзервираш. Метеш винобрана и лимунтуса по слободној процени, а пре тога флаше стерилишеш у рерни. И оставиш у шпајз, подрум (нипошто у трап) ад акта.
Кад одстоји и сазри зимница, урадиш билтен по потреби и служиш као француски аперитиуа.
Ето то је Којин кекс.
А не ово “ју шта нам раде”. Каменчићемчуте-клупчићемчуте.