Фудбалски клуб из Брасине одбио донацију Рио Тинта: Пример отпора у борби за заштиту заједнице

У последњих неколико година, борба против рударске компаније Рио Тинто постала је једна од централних тема у Србији, нарочито у областима које би могле бити директно погођене њиховим плановима за експлоатацију литијума. Мештани и бројне организације организовали су се како би заштитили своје заједнице, земљиште и природу од потенцијалних еколошких катастрофа које би такви рударски пројекти могли изазвати. Једно од најистакнутијих удружења у овој борби је „Заштитимо Јадар и Рађевину“, на челу са Маријом Алимпић, која је на својој фејсбук страници недавно похвалила отпор мештана Брасине према компанији Рио Тинто.

У својој објави, Алимпић је изразила захвалност Фудбалском клубу из Брасине који је одбио донацију од компаније Рио Тинто.

“НИСУ СВИ НА ПРОДАЈУ, ПОЗДРАВ ЗА БРАСИНУ. Велики поздрав за ФК из Брасине који је одбио да узме донацију од Рио Тинта. Хвала вам!” – написала је Алимпић у својој објави.

Такође је истакла да је председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ некада играо за тај клуб, што је овај отпор учинило још личнијим и значајнијим. Алимпић је навела и да ниједан објекат у Брасини није угостио трибине које је Рио Тинто организовао, што показује снажан став мештана против рада ове компаније.

„Кажу и да ниједан објекат у Брасини није угостио намештене трибине Рио Тинта. Свака част!“

Овај пример показује да упркос великим финансијским средствима којима компанија Рио Тинто располаже, постоје појединци и заједнице који нису спремни да продају свој интегритет и дозволе да се њихова земља и заједница угрози. Марија Алимпић је такође навела да би волела да чује ако су и неки други клубови одбили донацију, како би их јавно похвалила и додала:

„Ако је још неки клуб одбио донацију, јавите нам да објавимо.“

Ипак, није свака заједница реаговала на исти начин. Фудбалски клубови из Доње Борине и Малог Зворника прихватили су донације од Рио Тинта, што је изазвало разочарање међу активистима. Пре неколико дана, компанија је организовала своју промоцију у ресторану „Стела“ у Доњој Борини, што је Марија такође истакла у својој објави.

„Међутим, фудбалски клубови из Доње Борине и Малог Зворника су узели донације. Ако смо добили погрешне информације, они слободно могу да се јаве и кажу да новац нису узели, биће нам драго.“

Иако је компанија Рио Тинто спремна да финансијски подржи локалне клубове и институције, неки су, како је Алимпић истакла, одбили ту понуду, показујући да постоји и другачији начин размишљања и понашања.

„Иначе, донације Рио Тинта не могу да добију баш сви. Не зато што Рио Тинто не да, него зато што неки имају и образа.“

Ова објава на друштвеним мрежама одјекнула је у јавности, показујући да отпор према страним корпорацијама, нарочито онима које угрожавају природне ресурсе и здравље заједнице, може бити снажан и организован. У исто време, овај случај показује како је локална заједница подељена када је реч о прихватању финансијске подршке од великих корпорација које долазе са својим интересима.

Активности и борба удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ представљају значајан део ширег отпора против експлоатације литијума и других природних ресурса у Србији. Иако су неке заједнице спремне да сарађују са Рио Тинтом, овај пример Брасине показује да постоји снажна свест о дугорочним последицама такве сарадње и жеља да се сачувају природни ресурси и здравље будућих генерација.

Милутин Недељковић / Васељенска