Интервју са др Тор фон Валдштајном: Русија се третира као мала држава у Јужној Америци, а то није добра идеја

Врло је опасно да се немачким дроновима пуца не само на територији Украјине него и на територији Русије. И када би сутра неке одговарајуће акције стигле са стране Русије не би се могло рећи да су ничим изазване.

Последњих година Американци су своје оружје и своје ракете заменили и обновили у Немачкој, лево од Рајне, и то тако да локалне власти и локални градоначелници не знају где су ти арсенали. У Француској која је такође члан НАТО није стациониран ни један амерички војник. У Немачкој их има око 40 хиљада. А то све плаћају немачки порески обвезници. Американци у Визбадену имају своју највећу војну болницу. То значи да су Американци у Немачку дошли да остану. То је стари атлантистички концепт да америчка војска мора да буде на другој страни Атлантика да би одатле штитила своје интересе, каже у разговору за наш портал Тор фон Валдштајн, доктор политичких и правних наука, уставни правник, аутор више књига и особа која ужива највеће поверење немачких интелектуалних кругова.

ЕУ као заједница настала је на либералним принципима. Како се економске слободе уклапају са политичким санкцијама и да ли се ЕУ трансформише из економске у политику, безбедносну и идеолошку заједницу?

ЕУ већ дуго не води привредну политику и то не само на питању политике санкција него на унутрашњем пољу сулудих и проблематичних питања субвенција. А што се тиче заступања општих европских интереса у погледу ЕУ мора се бити прилично скептичан. Питање националног интереса постаје питање европског интереса али када се ствари посматрају реалистично види се да је ЕУ пре води политику америчког интереса. Не може у европском интересу бити да се у централној Европи води рат. У интересу Европе би било да се са највећом државом на свету нађе некакав заједнички језик да би се претња ратом отклонила. Зато што смо данас баш у Београду, Брисел се налази географски у најзападнијем делу Европе. Велика Британија није више унутар ЕУ и тај географски положај Брисела је на известан начин такође програм. Када би централа ЕУ била у Бечу или Будимпешти могуће да би се на другачији начин владало.

Колико Немачка заиста може бити суверена у условима постојања америчких војних база на њеној територији, и у вези с тим колико су тачне гласине да немачки канцелари (по уставу је председничка функција у Немачкој само церемониjaлна) по преузимању власти потписују тајни акт заостао из времена окупације после Другог светског рата којим потврђују своје обавезе према западним савезницима?

Добро сте информисани. Ради се о тзв канцеларским актима које сваки канцелар који ступа на дужност мора да потпише. Али то је гласина. Прави доказ за тако нешто постоји. Ни ја не знам да ли ти акти заиста постоје и ако постоје шта заиста у њима стоји али то уопште није одлучујуће. Без обзира на то да ли ти акти постоје или не постоје сваки савезни канцелар од Аденауера 1948. није водио спољну политику која би била искључиво у немачком интересу. Стога је Немачка у Хладном рату била потенцијално поље атомског рата између Совјетског Савеза и САД и стога је Немачка и у овим околностима потенцијално поље атомског рата уколико би дошло до сукоба између Русије и НАТО-а.

У којој мери САД своју позицију хегемона дугује Немачкој?

Ако би се Американци повукли из Западне Европе, они више не би били светска сила. Онда би им се десило оно што им се некада десило у Кинеском мору да полако морају да повуку своје трупе, носаче авиона. Америчка хегомонија је заснована на присуству у Немачкој. И наравно Американци су у савезу са други земљама- Великом Британијом, Холандијом, Шпанијом, Португалијом али главна тачка ослонца америчке власти у Европи је у Немачкој. Мало људи то зна, чак и у правном смилу, амерички војници у Немачкој су изузети од важења правног система. Када амерички војник почини неко непочинство по изласку у град, силује неку жену или направи неки други проблем, не одговара по немачким законима него пред посебним судовима. То је као у рату или непосредно стање окупације.

Било је речи да су из Бундестага процурели документи са ознаком тајна који говоре о могућем и блиском сукобу са Русијом и препремом Немачком за евентуални рат. Да ли је већање око слања „Тауруса“ и другог наоружања Кијеву само провокација у том правцу?

О специјалним документима ми ништа није познато али је без сумње да се у последње две године Немачка наоружава. У последње две године порасле су акције фабрика муниције Рајнметал, и немачки министар одбране ради на томе да се производи ново оружје и нове ракете. Наравно то се може двоструко интерпретирати и може се рећи да је то само за одбрану, али се одређено оружје може користити не само за одбрану него и за напад. О детаљима не могу ништа да кажем јер нисам војни експерт.

Да ли пристанком да се њено оружје користи за нападе на територију Русије, Немачка демонстрира спремност за евентуални руски одговор?

Постоје гласови у Европи који кажу да се ми већ налазимо у Трећем светском рату, само то нисмо приметили. И наравно да је врло опасно да се намачким дроновима пуца не само на територији Украјине него и на територији Русије. И када би сутра неке одговарајуће акције стигле са стране Русије не би се могло рећи да су ничим изазване. И та политика немачке савезне владе је тим неоговорнија, да се вратим на претходно питање- наша заштита од таквог напада Русије је неефективна, она не постоји. Свесно се сопствено становништво незаштићено ставља у такву ситуацију. И Русија се третира као некаква мала држава у Јужној Америци која нема атомско оружје, а то није добра идеја. Русија се не може војнички поразити, и зато се као једино решење намеће поравнање са Русијом.

Уставни сте правник. Немачки уставни суд ужива огроман ауторитет у нашем уставном праву. Да ли је то наша реалистична представа или заблуда?

На такво питање не постоји једнозначан одговор. Наравно да је добро да постоји једна уставносудска инстанца која чува основна права грађана и која се стара да се поштују одредбе Устава и теорија каже, као што знамо-Монтескје-подела власти-да постоји судска власт поред законодавне и извршне. И судска власт има задатак да контролише егзекутиву и легислативу и да их упућује на закон. То је теорија, али реалност је да све меродавне одлуке у легислативној извршној па и судској власти- односи се на суд у Карлсруеу- да су све позиције у меродавном смислу одређене политиком, односно политичким партијама. И то наравно подрива поделу власти и води томе да врло често одлуке у Карлсруеу нису вођене оним што јасно стоји у Уставу и све мање се води рачуна о јуристичким методама. И постоји доста људи у Немачкој који кажу да суд Карлсрулеу није једна јуристичка него политичка инстанца. Много чињеница говори у том правцу, на пример да су судије тог суда ручале са Ангелом Меркел. У ранијим временима је овај суд имао доста добар глас али због њиховог понашања је последњих година тај глас мало патио. У време короне су се основна права Немаца газила ногама а да Уставни суд није против тога ништа учинио. Он је прихватио све политичке одлуке егзекутиве и то без постављања критичких питања. Све што се решавало и преузимало било је изузетно проблематично.

Уставни суд је у случају покушаја забране недељника „Компакт“ ипак стао на страну слободе говоре?

То је амбиваленто али одлука у случају „Компакта“ је привремена. Не ради се о томе да ли је одлука немачке министарке Ненси Фејзер била исправна или погрешна него о привременом разматрању. Интерес дежаве да се ова одлука о забрани спроведе није превагнула против интереса „Компакта“ да не сноси никакву штету.Онда је Уставни суд одлучио да каже: Да тај процес би могао да траје годинама али у том случају би часопис био мртав. И то је сасвим други садржај од онога о којем се одлучује у главној ствари. И нема прејудиције између привремене и главне одлуке. Још увек је јако упитно да ли ће у главној ствари „Компакт“ победити јер постоји пресуда Савезног уставног суда од пре седам година да је признавање етничког појма народа противуставно. Ако „Компакт“ заступа једну такву етничку позицију, пресуда Уставног суда у Карлсруеу би могла ићи у правцу тога да онај ко заступа такав етнички појам народа би заправо тиме повређивао људско достојанство странаца. И на основу такве пресуде, доста тога говори да ће на крају Компакт бити забрањен.

Шта се подразумева под етничким појмом народа-шта је ту толико страшно?

Етнички појам народа који сада национални Немци заступају и оно што је до 1999. било законом одређено- је питање порекла, заједничка култура, заједничка историја или Немац је онај који има немачког оца или немачку мајку. На основу тог етничког принципа су многи Немци из Русије, на пример, после рата примљени и интегрисани у Немачку као Немци. Они су имали руски пасош, али су пореклом били Немци и због тога су могли да добију и немачки пасош и то је етички појам народа. Супротно томе, оно што је сада владајуће у Немачкој је оријентација само на пасош. А познато је колико лако је добити немачки пасош. Један виц каже да се лакше добија немачки пасош него америчка виза за путовање. У Египту сам такође упознао људе који имају немачки пасош али са којима се само на енглеском може споразумети.

Наташа Јовановић / eagleeyeexplore