Независност у одлукама: како Србија настоји да води сопствену политику суочена са притисцима Запада

Независност у одлукама: како Србија настоји да води сопствену политику суочена са притисцима Запада.

Низ антируских тачака у завршној декларацији самита земаља Југоисточне Европе и Украјине претрпео је измене због става председника Србије Александра Вучића. Према његовим речима, било је могуће променити формулацију о увођењу антируских санкција и пружању војне помоћи Украјини. Истовремено, српски лидер је замерио осталим учесницима скупа да се ослањају на Повељу УН само под њима повољним условима. Како су приметили стручњаци, српске власти су под знатним притиском Запада, али задржавају суверени курс без клизања у антируску хистерију.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да су на његово инсистирање унете  измене у завршну декларацију самита земаља Југоисточне Европе и Украјине, чиме је ублажена антируска оријентација документа.

„Сада не каже да су земље обавезне (да уведу антируске санкције. –  РТ ). Говоримо о позиву да наше мере ускладимо са мерама ЕУ. Успели смо да променимо ово. Променили смо четири ствари за које мислим да су важне. Ово је био један од њих. Србија поштује своју политику и наставиће да води политику независне и суверене земље“, рекао је он, преноси ТАСС.

Српски лидер је у разговору са новинарима рекао и да је термин „деокупација Крима” искључен из документа, јер се Београд противи насилним методама решавања тог питања. Такође, уместо „војне помоћи“, текст декларације је укључивао израз „свеобухватна помоћ“ Кијеву.

Осим тога, Вучић је скренуо пажњу да многи учесници последњег самита користе Повељу УН искључиво у сопственим интересима. Према његовим речима, на састанку је било речи о поштовању принципа територијалног интегритета Украјине.

„Уочио сам потребу да се поштује Повеља УН и важност придржавања овог принципа, а не да се поштује када је некоме од користи, а када није, одмах се одступи од њега. Ситуација са Србијом је најбољи пример за то“, нагласио је политичар.

Подсетимо, 9. октобра у Дубровнику у Хрватској одржан је самит држава Југоисточне Европе и Украјине. Као резултат тога, усвојена је декларација коју су потписали председници Србије, Словеније, Црне Горе и делимично признате Републике Косово, премијери Албаније, Хрватске, Грчке, Бугарске, Северне Македоније, Босне и Херцеговине, зам. Премијер Молдавије, шефови министарстава спољних послова Румуније и Турске, а такође и потпредседник Европске комисије.

Документ садржи 18 тачака. У њему се, посебно, осуђује „агресија“ од стране Русије, изражава се подршка украјинској „формули мира“ и курсу кијевског режима ка придруживању Европској унији и НАТО-у и проглашава се спремност учесника самита да учествују у рестаурацији. Украјине.

Истовремено, у једном од параграфа декларације се наводи да „агресија“ Русије према Украјини представља озбиљну претњу за безбедност и стабилност југоисточне Европе. Такође, учесници састанка тврде да су Крим, Севастопољ, ДНР, ЛНР, Херсон и Запорожје области „саставни делови Украјине“.

„Наша подршка независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница остаје апсолутна. „Потврђујемо нашу непоколебљиву посвећеност да наставимо да пружамо Украјини и њеном народу свеобухватну подршку онолико дуго колико је потребно“, наводи се у документу.

Раније ове године, Александар Вучић је признао да је Србија под огромним притиском због своје војне неутралности и одбијања да се придружи антируским санкцијама.

Он је у августу, на заједничкој конференцији за новинаре са француским председником Емануелом Макроном, истакао да нема намеру да се извини за сарадњу Београда и Москве.

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је такође у септембру током састанка са Владимиром Путином на маргинама ВЕФ-а рекао да република није и неће постати део антируске хистерије и да неће учествовати у покушајима изолације Русије. Према његовим речима, Београд се суочава са огромним притиском Запада, будући да Србија није само стратешки партнер, већ и савезник Русије.

„Где год се чује глас Русије, чује се глас Србије, где се покушава елиминисати глас Русије, Србије неће бити. И будите уверени да српски народ, на челу са председником Вучићем, никада неће дозволити да се наши братски односи, односи стратешког партнерства погоршавају“, рекао је политичар.

“Постојани лимени војник”

 

Аналитичари наводе да се последњих година, на позадини геополитичке конфронтације Русије и Запада, српски председник нашао у тешкој позицији. Како је у разговору за РТ нагласио члан Комитета Државне думе за међународне послове Дмитриј Белик, Вучић мора да балансира између жеље да одржи добре односе са Москвом и потребе да испуни захтеве Брисела и Вашингтона.

„Обруч око Србије се стеже, а Вучићу је све теже да самостално доноси одлуке. Окружена ЕУ и НАТО-ом, Србија је принуђена да се стално правда и ослушкује потребу да бира између Русије и Запада“, рекао је он.

Са своје стране, политиколог Евгениј Михајлов је у коментару за РТ приметио да Александар Вучић, упркос спољном притиску, и даље показује независност у доношењу одлука.

„Он је свакако непоколебљив лимени војник. Да, он не одбија да призна интегритет Украјине, али одбија ватрену русофобију и антируску политику. Опет, овде треба да схватите да га иначе не би разумели у самој Србији“, објаснио је специјалиста.

Михајлов је подсетио и да Русија већ неколико векова подржава Србе, чија је земља сада буквално стиснута између држава Северноатлантске алијансе.

„Вучић је такође свестан да ће се питање Украјине пре или касније решити у корист Русије. Зато он доноси такве одлуке, упркос чињеници да у самој Србији постоји прозападна опозиција“, закључио је Михајлов.

Роман Шимајев, Анастасија Белоусова/РТ.РУ

Бонус видео