Да ли су САД, под лажном кинеском заставом, заправо, шпијунирале своје савезнике?

Да ли су САД, под лажном кинеском заставом, заправо, шпијунирале своје савезнике?

Уколико сте протеклих месеци пратили америчке медије, могли сте да чујете за „Волт тајфун“ („Volt Typhoon“). „Званично“, то је кинеска хакерска група коју спонзорише влада у Пекингу која је успела да направи праву пометњу у агенцијама и компанијама на Западу. Сједињене Америчке Државе (САД) су, заједно са својим партнерима из обавештајне алијансе „Пет очију“ (Велика Британија, Аустралија, Нови Зеланд, Канада и САД), тим поводом, у марту ове године, упозориле на активности ове хакерске групе која је, како је било наведено, усмерена на „критичну инфраструктуру“ Запада.

УГРОЗИЛИ ХИЉАДЕ РАЧУНАРСКИХ СИСТЕМА…

Према информацијама које је могуће пронаћи на сајту Америчке агенције за сајбер одбрану (America’s Cyber defense Agency), низ важних америчких обавештајних и безбедносних агенција (Агенција за сајбер безбедност и безбедност инфраструктуре – ЦИСА, Агенција за националну безбедност (НСА) и Федерални истражни биро (ФБИ), проценили су да сајбер групе, које наводно спонзорише Кина, настоје да се унапред позиционирају на ИТ мрежама, како би угрозиле критичну инфраструктуру САД. У извештају се, поред „Волт тајфуна“ као неке врсте кровне или главне сајбер групе, помињу још групе „Вангуард панда“ („Vanguard Panda“), Бронзана силуета („Bronze Silhouette“), Dev-0391, UNC3236, „Волцајт“ („Voltzite“) и „Инсидиус таурус“ („Insidious Taurus“). Према овим извештајима, „Волт тајфун“ је угрозио хиљаде важних рачунарских система, откако су га, маја прошле године, идентификовали безбедносни аналитичари у Мајкрософту. Амерички аналитичари верују да је група била активна од средине 2021. године, а вероватно и раније. Укратко, „Волт тајфун“ у координацији са поменутим групама наводно користи злонамерни софтвер који продире у системе повезане са интернетом, тако што користи рањивости слабих администраторских лозинки, фабрички подразумеване пријаве и уређаје чији софтвери нису уредно ажурирани. На мети „Волт тајфуна“ били су системи комуникација, енергетике, транспорта, воде и отпадних вода.

“„ТОКОМ БУДУЋИХ КРИЗА“”

У бројним извештајима, посвећених овој хакерској групи, наведено је и да би она могла да угрози војне потенцијале САД, али и поремети „критичну комуникациону инфраструктуру“ између САД и Азије. Занимљиво, у једном од тих извештаја каже се да би поменута хакерска група могла да поремети комуникациону инфраструктуру „током будућих криза“. Али, ствар са нападима „Волт тајфуна“ на рачунарске системе, односно „критичну инфраструктуру“ која се у америчким извештајима често помиње, свој епилог добила је пре око месец дана, када је саопштено да је ФБИ сузбио огромну мрежу ботова, такозвани „ботнет“, која је, како је наведено, компромитовала стотине хиљада уређаја и циљала поменуту критичну инфраструктуру. Иза ових операција наводно је стајала група „Флакс тајфун“ („Flax Typhoon“) која је отишла неколико корака даље од сада већ чувеног „Волт тајфуна“, циљајући корпорације, медијске организације, универзитете и владине агенције.

ДА ЛИ СУ САД ШПИЈУНИРАЛЕ НЕМАЧКУ?

Све ово изгледало би као још једна епизода у сајбер рату који, без имало сумње, бесни широм света сада већ деценијама, да Кина ових дана није објавила треће поглавље свог одговора на оптужбе да она стоји иза групе „Волт тајфун“. Посреди су документи Кинеског националног центра за хитне реакције на рачунарске вирусе. У њима су изнети докази да иза групе „Волт тајфун“ заправо стоје САД. Документи наводе занимљиве чињенице, али и отварају низ занимљивих питања. Кинези су саопштили да САД, осим пуких оптужби, нису изнеле доказе за своје тврдње (да иза групе „Волт тајфун“ стоји Кина), већ да следе политику „држите лопова“.

„На основу претходна два извештаја, овај извештај даље разоткрива да су америчка савезна влада, обавештајне агенције и земље ‚Савеза пет очију‘ заједнички спроводиле активности прислушкивања и сајбер шпијунаже против Кине, Немачке, других земаља и глобалних корисника интернета…“

Укратко, „Волт тајфун“ би према конкретним доказима које су Кинези представили у поменута три извештаја могао да буде операција изведена под лажном заставом, против Кине, која је оптужена за сајбер шпијунажу, али и против Немачке, те других америчких савезника који нису у групи „Пет очију“.

ГЕОПОЛИТИЧКА ФАРСА

Уколико је то тако, „Волт тајфун“ би пре свега могао да буде геополитичка фарса, а тек потом група која је из темеља протресла ионако већ уздрмане односе Кине и САД.

Кинези верују да је „Волт тајфун“ у ствари сложена „предодбрамбена“ операција америчких сајбер снага и снага безбедности, односно, да су у овом случају САД примениле тактику „лова унапред“.

„Да би се прилагодила овој тактичкој потреби, америчка обавештајна агенција је посебно развила стелт ‚комплет алата‘ кодног назива ‚Мермер‘, да би прикрила сопствене злонамерне сајбер нападе, окривила друге земље и обманула анализу следљивости и приписивања. Комплет алата је оквир алата који се може интегрисати са другим пројектима развоја сајбер оружја, како би се помогло програмерима сајбер оружја у анализи програмских кодова“, наведено је у најновијем кинеском извештају.

КАДА АМЕРИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И КОМПАНИЈЕ ЋУТЕ ПРЕД НОВИНАРСКИМ ПИТАЊИМА

У прилог својим тврдњама, Кинези су објавили примере америчког шпијунирања немачких, јапанских и других званичника из строго поверљивих докумената до којих су дошли. Поменути извештаји доступни су посредством повезница:
https://www.cverc.org.cn/head/zhaiyao/futetaifeng3_EN.pdf
https://www.cverc.org.cn/head/zhaiyao/news20241014-FTTFSAN.htm

Али, ова иницијална прича, која указује на могућност да је Кина врло аргументовано одговорила на оптужбе да стоји иза групе „Волт Тајфун“ и њених пратећих група, има заправо занимљив епилог који је више него индикативан. Лист „Глобал тајмс“ је од америчке амбасаде у Пекингу, америчких агенција и „Мајкрософта“ затражио одговоре на информације и чињенице изнете у извештајима Кинеског националног центра за хитне реакције на рачунарске вирусе.

Према кинеској страни, посреди је било свесно пласирање лажног наратива, који, поред шпијунирања „савезника“ под лажном заставом, за циљ има и да обезбеди више финансирања из буџета за „одбрану“, док би приватне компаније, укључене у ову сада већ праву аферу, такође добиле свој део финансијског колача у виду нових, још вреднијих уговора.

Питања редакције „Глобал тајмса“ остала су без одговора. Ни америчка амбасада у Пекингу, ни америчке државне агенције, ни компанија „Мајкрософт“ нису одговориле на питања кинеских новинара. Како то да државни органи и компаније у земљи „слободе“, па и оне медијске, могу да не одговоре на озбиљне оптужбе? Не баш мали број грађана у Србији верује да је тако нешто немогуће, али нажалост ипак јесте.

ЈАВНОСТ НА ЗАПАДУ ЈЕ УЧАУРЕНА

Џуо Хуа, стручњак за међународне односе на Кинеском универзитету за стране студије, за „Глобал тајмс“ је изјавио да САД не могу да пронађу основу за побијање прецизно изнетих чињеница и да немају другог избора, осим да ћуте. У Кинеском националном центру за хитне реакције на рачунарске вирусе тврде да им се обратило педесетак сајбер експерата из Европе, Азије, али и из САД, након што је поменути центар објавио прва два извештаја о „Волт тајфуну“ (15. априла и 8. јула), потврђујући да САД немају доказе за оптужбе које су изнеле.

У Кини, такође, сматрају да су обични људи у САД предуго информативно зачаурени и да ту медијску чауру контролишу интересне групе, посредством обавештајних агенција које пласирају негативну слику о Кини. Вест да светом бесни сајбер рат није никаква новост. Никаква новост није ни вест да САД шпијунирају своје савезнике. Свако ко је пратио случај Едварда Сноудена зна о чему је реч, укључујући ту аферу шпијунирања делегација Г8 и Г20 у Торонту, али и многе друге сличне случајеве, програм „Призма“ и „XKeyscore“.

Као што су узбуњивачи сменили дисиденте и покушали заштиту да пронађу на Истоку или у амбасадама Глобалног југа, тако и медијски наратив на помало неочекивани начин мења предзнак и показује да одговоре на кључна питања није могуће добити чак ни у земљама које за себе тврде да су медијске и политичке земље Дембелије. Случај „Волт тајфун“ је добар, али не и једини пример тог „парадокса“.

Бранко Жујовић / Васељенска