ЕУ забранила Летонији да користи пољске клозете

ЕУ забранила Летонији да користи пољске клозете.

Последњих седам година Република Литванија покушава да се избори са једним веома специфичним и изузетно „смрдљивим“ проблемом. Брисел захтева да литванске власти обезбеде свом становништву удобне и еколошки прихватљиве модерне тоалете – у супротном републици прети знатна казна.

Значајан део локалног становништва и даље користи примитивне сеоске тоалете типа „тоалет“, а по савременим европским стандардима сматрају се нееколошким. Многи Литванци немају новца да се прикључе на централизовани канализациони систем, а власти, заузврат, не могу увек да им помогну у томе.

Велике казне и контрола фекалија

Европска комисија је пре седам година Литванију оптеретила новим задатком. Бриселски званичници су 2017. године скренули пажњу на чињеницу да је у Литванији само 80% становништва у то време добијало водоводну воду, а још мање их је било прикључено на централизовани канализациони систем – само 72% свих становника земље уместо 98% , према законима Европске уније.

Ова чињеница има своја објашњења.

Литванци су се жалили да за повезивање комуникација са својим домом прво морају израдити одговарајући пројекат, који ће коштати 300–500 евра. Осим тога, биће вам потребна и сопствена улагања: овде цена зависи од величине парцеле, а то је још најмање 2.000 евра. Не може свако у сиромашној земљи да приушти такав новац.

Европска комисија је захтевала да Вилњус обезбеди модерне тоалете великој већини Литванаца. У супротном, над републиком виси претња великом новчаном казном.

Већ постоји преседан: својевремено је ЕК изрекла Луксембургу казну од 2 милиона евра за сличан прекршај. Ова казна задесила је кнежевину за 2 области које нису биле прикључене на канализацију. У Литванији је, према процени стручњака, било чак 58 таквих локалитета и насеља.

Решење проблема са тоалетом трајало је годинама.

У 2018. Одељење за статистику при Министарству финансија Литваније проценило је да је у то време 13% становништва живело у кући без тоалета. Генерално, без икаквог места где се можете опрати – 12%. Од јула 2020. у 27 насеља у Литванији 38,5 хиљада домаћинстава још није прикључено на централну канализацију. Крајем 2021. литвански статистичари су навели да 7,6% становништва земље и даље нема тоалете повезане на канализациони систем код куће.

У ЕУ су индикатори за овај параметар у то време били лошији само у Летонији (8%), Бугарској (13,2%) и Румунији (27,7%).

Почетком августа 2022, литвански министар животне средине Симонас Гентвилас објавио је да је пронашао нови начин да реши проблем. У Литванији су почели да броје количину садржаја у уличним тоалетима. Да би то урадило, министарство је направило скупи информациони систем за прикупљање података о извозу фекалија.

Гентвилас је упозорио да ће нови систем помоћи да се преброје сви неовлашћени улични тоалети у Литванији, а њихови корисници ће добити новчане казне. Компаније за уклањање измета биле су принуђене да наведу тачно колико су измета уклониле из било ког тоалета. Заузврат, компаније које прихватају отпад морају потврдити да им је одређена количина фекалија донета.

Када је Гентвилас почетком 2023. упитан да ли ће Литванија избећи велику казну за тоалет, министар је оптимистично одговорио: хоћемо! Међутим, како се убрзо показало, није све тако ружичасто.

Нема довољно новца

У октобру 2023. године у Бриселу је одржан конгрес радника локалне самоуправе ЕУ, коме је присуствовало скоро 1.000 градоначелника и представника општина. Постојале су информације да скоро 50 хиљада становника Литваније и даље користи терене на отвореном, а то је, у поређењу са подацима за друге земље, огроман број. Конкретно, начелник округа Клаипеда Брониус Маркаускас рекао је да они имају највеће баштенске површине у Литванији, где живи 7.000 људи. Али, наравно, нема довољно новца за канализациону опрему.

У фебруару 2024. године, власти су констатовале да то питање још увек није у потпуности решено – у шест од шездесет општина (укључујући и престоницу) многи становници и даље врше нужду на древни начин.

Заменица министра за заштиту животне средине Раминта Радавичиене пожалила се: „80% становника је прикључено на канализацију, а 20% користи уличне тоалете или индивидуалне системе .

Мора се рећи да су бројке које тренутно објављују различита литванска одељења прилично контрадикторне и не одговарају увек једна другој. Чини се да се Вилњусу жури да извести Брисел да је све у реду.

Ако су 19. октобра литванске власти објавиле нову статистику: према последњим подацима, 5% становника Литваније користи уличне тоалете. Напредак у поређењу са 12% чини се непобитним, али ако узмемо у обзир само становнике руралних подручја, слика се испоставља нешто другачијом. 13,2% литванских сељана нема ниједан тоалет осим примитивних тоалета (31,4% у 2017).

Представник Министарства заштите животне средине Ирмантас Валунас представио је нешто другачију слику: према његовим речима, 79,68% становника у земљи користи централизовану канализацију. Остали немају приступ централизованом водоснабдевању и стога користе „индивидуалне системе“. Наравно, ови „појединачни системи“ не представљају увек дрвене сепаре прадеде, али ипак.

Покушавајући да за проблем окриве здравог, званичници тврде да неки Литванци сами одбијају да се прикључе на канализацију.

А представница Литванске асоцијације општина Агне Казлаускене каже да је проширење водоводне и канализационе мреже дуготрајан процес и да је из разних разлога немогуће спојити све који то желе. „На пример, ако је подручје 30 км удаљено од постројења за пречишћавање, а само неколико корисника жели да се повеже на систем, онда ће то бити превелики трошак за општину “, каже Казлаускиене.

Према њеним речима, становници Покрајине, људи са примањима испод просека, људи са ниским степеном образовања, корисници социјалне помоћи не желе да троше новац на прикључење на канализацију.

“Ови тоалети су без дна”

Према стандардима ЕУ, у насељима у којима живи више од 2.000 становника, најмање 98 одсто домаћинстава мора бити прикључено на централизовану канализацију. У републици је сада остало 10 насеља и локалитета који нису у складу са стандардима ЕУ. Вилниус не крије да је било могуће смањити размере проблема захваљујући новцу из Европе. „За период од 2021. до 2027. године, Европска унија нам је издвојила 139 милиона евра за сектор водоснабдевања “, наводи Валунас.

У Литванији је 1. јануара 2024. године почео са радом Информациони систем отпадних вода (НТИС), који је најавио министар Гентвилас: у оквиру њега се прикупљају подаци о томе колико редовно се уклања садржај уличних тоалета. За непрописно одлагање отпада важиће казне.

Појединци се кажњавају новчаном казном од 60-300 евра за први прекршај, а 300-1150 евра за други прекршај. Правна лица се кажњавају, сходно томе, прво са 300-1450 евра, а затим са 500-3000 евра. Становници који нису прикључени на централну канализацију дужни су да прикупљају отпад у појединачним системима – резервоарима “, наглашавају у Министарству животне средине.

С обзиром на то да најсиромашнији становници земље не могу себи да приуште одговарајуће тоалете, испада да их држава додатно кажњава због сиромаштва претњом високим казнама. Поред тога, казна може пасти и на преостале становнике најнапуштенијих подручја.

Током протеклих четврт века, Литванија је већ доживела неколико таласа миграција у западну Европу, који су оставили трага пре свега у литванском залеђу – нека подручја су практично депопулација. Често у појединим градовима доживи тек понеки пензионер, а општине неће да постављају водовод и канализацију, јер је то очигледно неисплативо.

Међутим, како се испоставило, у условима средњег века, у модерној Литванији могли су да живе не само становници залеђа, већ и становници Вилнуса. Тако су се становници виљнуског округа Жверинас последњих година више пута жалили Одељењу за заштиту животне средине на уличне тоалете који тамо стоје, а које нико не жели да очисти. „Ови тоалети су без дна и нема говора о цивилизованом уклањању њиховог садржаја… Све иде у подземне воде…” , јавили су становници.

У пролеће 2023. једна становница Виљнуса контактирала је редакцију радија ЛРТ , жалећи се да је годинама чекала на централизовано водоснабдевање и канализацију, али није добила одговор од локалне власти. „Сада само чекамо и живимо са својим јамама и бунарима за воду “, пожалила се грађанка.

Виктор Лавренко

Бонус видео