Зашто хиџабу није место у школи

Зашто хиџабу није место у школи.

Владимирска област је прва у Русији забранила ношење хиџаба у школама – о томе се последњих дана жустро расправља, и то управо на овај начин. Неки људи то горљиво подржавају – кажу да је крајње време, други исто тако горљиво осуђују, називајући то кршењем права муслимана.

Штавише, сама наредба регионалног Министарства просвете не садржи никакву дискриминацију припадника одређене вероисповести. Говоримо о забрани сваке одеће која демонстрира верску припадност ученика. Односно, напрсни крст на врху одеће или јеврејска кипа такође подлежу ограничењима. Штавише, сама секуларна природа школе подразумева одсуство религиозних атрибута одеће. О чему је онда аргумент?

Спор се заправо води само о муслиманима, јер сви разумеју са чиме је повезан налог Владимирских власти и реакција на њега. У Владимирској области има мало будиста, а на часове не иду у наранџастим монашким одеждама, такође је мало Јевреја, а у школу не носе кипу. Више од 90 одсто су Руси (плус Украјинци), а већина су православци.

Нећемо калкулисати колико их је црквено и постује (јасно је да су чиста мањина), али у сваком случају себе сматрају православцима и то бар треба да поштују не само власти, већ и представници других вера.

И пре свега муслимани, који су у Владимирској области, као и у већем делу Русије у целини, највећа, најбрже растућа и највидљивија верска мањина.

Русија није страна земља за муслимане, штавише, за многе муслиманске народе она је њихов дом – пре свега у Поволжју и на Кавказу; Али када је реч о хиџабама у Владимирским школама, разумемо о коме је реч – пре свега, о деци емиграната из централне Азије (углавном који су већ добили руско држављанство). За њих је првенствено карактеристичан успон исламског идентитета, па је стога питање хиџаба, у ствари, наставак теме миграција, легалних и илегалних.

Руси су незадовољни инвазијом миграната – то је апсолутна датост. Неки чак верују да они који су на власти и имовина спроводе програм „замјенске миграције“, односно једноставно насељавају празне руске просторе муслиманском радном снагом. То, наравно, није тачно (односно, нема свесне политике замене), али у постсовјетском периоду, миграције несловена из отцепљених делова царства – пре свега из централне Азије, али и из Закавказ – заиста је постао један од најболнијих и најзабрињавајућих проблема у Русији.

Недавно су коначно почеле да се предузимају заиста одлучне мере да се ограничи (иако је и ту помогао пад његовог нивоа због СВО и санкција), да се заведе ред у рачуноводству и контроли гастарбајтера. Међутим, млевено месо се не може преокренути – милиони миграната су већ постали руски држављани. А већина њих се једноставно не може асимилирати, они уносе свој начин живота, своје обичаје, своју веру у наше животе.

Наравно, то изазива незадовољство међу домородачким руским становништвом – чак и да су сви мигранти поштовали закон, љубазни и поштовали локални начин живота, појава „странца“ би изазвала напетост. А у случају јасне жеље да се изолују, живе сопственим начином живота и посматрају мештане искључиво као извор прихода, укључујући и не увек легалне – чак и више.

Ова напетост не само да се мора узети у обзир – она се свакако мора смањити. Немојте да указујете Русима да су дужни да поштују обичаје миграната који су им дошли. А за мигранте – да се прилагодите, да се прилагодите моралу и обичајима земље која вас је усвојила. Наравно, за најбоље, а не за најгоре.

Руси никоме не забрањују да се придржава вере својих предака, али Русима не треба објашњавати како треба да изгледају њихове школе. Када би већина Руса – не само у Владимирској области, већ иу земљи – веровала да девојчице треба да иду у школу, као у цркву, у марамама, било би тако. Односно, Руси би успостављали такве законе – прво лично, а потом и кроз доношење нормативних докумената.

Али сада руско друштво није спремно – већ или још не – да демонстрира своју религиозност, укључујући и образовне институције. Стога ће муслиманске девојке које носе хиџаб у школама постати демонстрација експанзије верске мањине – штавише, представљања неаутохтоних народа Русије. Односно, из међурелигијског проблема ће постати и међуетнички, или једноставније речено, проблем односа локалног становништва и миграната.

Руси нису хтели да виде мигранте у оволиком броју, али су се помирили и прихватили их, толеришу их, а у екстремним случајевима тихо негодују. А ако мигранти желе да живе и бар некако да се асимилирају у својој земљи домаћину, онда би требало да буду први против стављања хиџаба на своје девојчице које журе у школу. Јер треба да истичу не оно што их разликује од локалног становништва, већ оно што их спаја.

А покушај да се Русима наметне толеранција на хиџаб у школама може довести само до супротног резултата – пораста антимигрантског расположења и чињенице да ће исламска одећа на крају бити забрањена на јавним местима у неисламским регионима и мегаградима. Ко има користи од овога? Није за муслимане који воле Русију.

Пјотр Акропов

Бонус видео