Прво су тврдили да надстрешница није дирана, сада признају ‘само мало’: КАКО РЕЖИМСКИ МЕДИЈИ скривају одговорне за МАСОВНО УБИСТВО у Новом Саду
Јучерашња трагедија у Новом Саду, када је надстрешница на железничкој станици пала на пролазнике и убила 14 људи, укључујући двоје мале деце, и пуно младих од 18 до 20 година старости, само је последња у низу несрећа које потресају Србију, а за које нико не одговара.
Недавно је читаву земљу шокирала и несрећа у којој је војно возило налетело на приватни аутомобил, оставивши за собом мртву породицу. Одговорност је изостала и у том случају. Народ гине под теретом корупције и немара, а институције које би требало да чувају безбедност грађана окрећу главу или, још горе, манипулишу истином како би заштитиле одговорне.
Док су грађани шокирани и бесни, режимски медији попут “Новости” покушавају да прикрију размере немара. Одмах након пада надстрешнице, “Новости” су објавиле текст у којем се тврди да надстрешница није обновљена јер “Завод за заштиту споменика културе Нови Сад није то одобрио”. У тексту је цитирана изјава Завода која гласи: “Надстрешницу изнад главног улаза санирати, постојеће лимом покривене делове у зони ветробрана заменити стаклом; Знатно оштећену облогу подгледа настрешница од мозаичних плочица заменити новом од истог или новог материјала који ће обрадом и колоритом следити првобитно ликовно решење.”
Овај цитат наводи јавност да верује како су радови били ограничени на замену стакла и плочица, али сведоци и фотографије показују другачију слику.
На почетку су тврдили да надстрешница није била додирнута, као да је стара конструкција сама од себе попустила. Али, када су се појавили докази у виду фотографија и снимака са лица места, где су видљиви радови пре и после трагедије, наратив се нагло променио. Одједном је признато да је било “ограничених” радова, али се тврди да то није било довољно да угрози безбедност. Ако је надстрешница “само мало” дирана, и то свега пре неколико месеци, како је падала и однела животе?
Документи Завода за заштиту споменика културе показују да су издат услови за санацију надстрешнице, уз захтев да се “очува оригинални изглед и колорит” и да све интервенције морају бити у складу са првобитним дизајном. Међутим, поставља се питање да ли су одобрени радови остали у тим оквирима, или су изведене значајније измене које су довеле до трагедије. Уколико је Завод заиста наредио само ограничену санацију, ко је одобрио шири обим радова који су угрозили сигурност грађана?
Министарство културе, које би требало да надгледа овакве пројекте, до сада није дало јасне одговоре нити је покренуло интерну истрагу да утврди да ли су радови на надстрешници заиста били у складу са законом и прописима. Ћутање Министарства само додатно појачава осећај неповерења у институције, јер се са разлогом поставља питање – зашто је дозвољено да небезбедна конструкција стоји над главама њихове деце?
Овај случај није изолован, већ је само још један трагичан пример корупције која утиче на све сфере друштва и угрожава животе обичних људи. Саобраћајне несреће са војним возилима, рушења конструкција, непрегледни редови случајева без одговорних лица – све то грађанима показује колико је систем труо и неспособан да штити оне који га финансирају и у њега верују.
Данас је у Србији и Републици Српској проглашен дан жалости. Али, док власт “жали” на речима, народ Србије жали у срцу и бесни од бола и разочарања. Ова трагедија не сме бити заборављена нити заташкана.
Софија Марић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Човек сам који је сав свој радни век провео на пројектовању и извођењу инвестиционих објеката опреме и челичних конструкција, инжењер са положеним државним испитом. Моја сумња је на анкете изведене у зони крова, о којима је овјешана цела надстрешница. Питање је зашто су попустили.
Могућа су два разлога.
1. Пошто је реконструкцијом очито додано додатно оптерећење, ако анкер вијци о којим је обешеана надстрешница нису проверени на нову јединичну већу силу,(нису замењени новим и јачим), и
2. Пошто је цела конструкција пала у секунди, постоји могућност и да је у питању диверзија.
Про свему треба имати у виду и вибрације узроковане честим вибрацијама ниске фреквенције узроковани повременим уласком и изласком воза у и из станице, чија амплитуда осцилације уточе на старење материјала и појаву лома на спорним анкерима о које је надстрешница овјешена.
“све то грађанима показује колико је систем труо”
truli su i gradjani. svakako. da.
cekamo da nas neko “vaspita”, da nam “zabrani”, da nam “naredi” i da nas “nauci”. hajde malo da razgovaramo o samoinicijativi.
ako vec drzava ne vodi racuna o sistemu upozoravanja treba da se sami snalazimo kako znamo i umemo da bi informacija da je nesto pokvareno, ili da puca, ili da bilo gde treba da se odreaguje – stigla na pravo mesto, ili barem na 10 mesta, barem i pogresnih. ali zovimo. javljajmo. ako nista ne uspemo na vreme, barem se moze ustanoviti ko je zatajio i nije preneo dalje.
u vezi ove nadstresnice sam citao da je napuklina vec izvesno vreme primecena. alarmirajmo. pisimo mejlove. zovimo telefonom. ostavimo “pisani trag”.
budimo “spali s marsa” u drustvu u kome se telefonisti ni u jednoj ustanovi ne javljaju imenom i odeljenjem na poziv. u kome samo mali broj pozvanih hoce i moze da te uputi na pravo mesto i na pravu adresu.