Геополитичке линије фронта: Шта доноси победа Трампа?
Након одлучујуће изборне победе републиканаца, САД су се нашле на прагу геополитичких преокрета који би из темеља и суштински могли да уздрмају Европу и постојећи, од стране Запада, признати међународни поредак. Нова генерација конзервативаца, са младом и технолошки високо писменом елитом, као и присталице милијардера из Силицијумске долине, спремају радикалну промену спољну политику.
РЕВОЛУЦИЈА ЕЛИТА
Све мирише на „револуцију елита“ која има снагу да редефинише претходни приступ заснован на алијанси. Стратегија републиканаца има потенцијал да Европу суочи са великим изаовима, и, последично, промени глобални однос снага на начин који, без преседана, није виђен од завршетка Хладног рата.
Ново републиканско руководство, предвођено личностима попут Џеј Ди Венса, а подржано од стране утицајних технолошких тајкуна попут Питера Тила и Илона Маска, окреће политичку равнотежу наглавачке. Тил, суоснивач Палантир, чија технологија подржава украјинске оружане снаге, и Маск, са својим програмом Старлинк који омогућава војне комуникације, симболизују покрет који је постао познат као „амерички динамизам“. Идеја која стоји иза тога је јасна: технолошка супериорност САД треба да се осигура прогресивним развојем високе технологије чиме би национална безбедност била загарантована на дуги рок.
Х МРЕЖА-ПЛАТФОРМА ПОБЕДНИКА
Илон Маск централни је играч у новој републиканској стратегији, не само због куповине Твитера (сада Икс) платформе. Након што је преузео једну од најутицајнијих комуникационих платформи на свету, Маск ју је републиканцима понудио на тацни , а присталицама Доналда Трампа омогућио повратак у политички дискурс. Куповина Х мреже није само утицала на републиканску политику кроз технолошке и војне пројекте, већ је и суштински променила политичку комуникацију и припремила терен за победу републиканаца.
„Ово није конзервативна рестаурација“, коментарише један инсајдер, „већ технолошка револуција. За разлику од демократа који се труде да опрезно обнављају своје партијске структуре, републикански курс је заснован на брзим и ризичним одлукама. Циљ је повести генерацију радикално амбициозних, војно и технолошки квалификованих елита на врх САД – и прогласити безусловно лидерство на међународном плану.
ПЛАН ИЗОЛАЦИЈЕ
Једна од најистакнутијих стратегија нових републиканаца је план да кроз неко време пређу у период изолационизма. Уместо да се упуштају у међународне сукобе, САД желе да се концентришу на сопствени развој. Овај „петогодишњи план изолације“ има за циљ да прошири технолошку и економску независност и ојача националну производњу. „Не требају нам партнерства, потребна нам је доминантна независност“, мантра је нове елите.
Док САД привремено слабе економске везе и фокусирају се на јачање домаће производне снаге, фокус стратегије је на новој ери „америчког технолошког лидерства“. Рачуница је да технолошким лидерима више нису потребни сложени савези. Али овај курс значи више од промене равнотеже снага: он са собом носи огроман ризике по друштвену стабилност у САД, јер концентрација на војно-технолошку елиту могла би додатно изоштрити друштвене поделе и неравнотежу у земљи. Овакав правац би могао додатно да удаљи становништво САД јер богатство и моћ остају концентрисани у рукама малог круга елите док широки делови становништва постају још израженије економски маргинализовани.
РЕСЕТОВАЊЕ СТРАТЕШКИХ ПРИОРИТЕТА
Изолационистички курс републиканаца није само унутрашњи амерички пројекат. Он има за циљ да ресетује стратешке приоритете САД уз задржавање геополитичких конкурената као што су Кина и Русија. Уместо да интервенишу у међународне сукобе, републиканци планирају да спрече регионалну хегемонију циљаним провокацијама – било у источној Азији кроз ескалације око Тајвана или на Блиском истоку јачањем израелских позиција против Ирана.
Овај развој догађаја представља значајан терет за Европу. Без пуне подршке САД, ЕУ је принуђена да се ослони на сопствене одбрамбене структуре. Али Европа која је имала користи од безбедносне структуре коју предводе САД последњих деценија, можда неће моћи самостално да одговори на глобалне кризе. Постоји опасност да ће ЕУ сада бити принуђена да се или потчини америчком техно-национализму или да се мукотрпно ослободи зависности од безбедносне политике.
ИЗЛАЗАК ИЗ СЕНКЕ „ЗАЈЕДНИЦЕ ВРЕДНОСТИ“
Европа је на раскрсници: Или ће одржати чврсте везе са САД и тако постати геополитичко терен за фудбал, или ће ЕУ успети да развије сопствену безбедносну политику и економске интересе одвоји од америчких планова? Времена када је Европа могла удобно да се смести у сенци америчке „заједнице вредности“ могла би ускоро да прођу. С обзиром на америчку стратегију, која је окренута ка унутра и којом доминира технолошко-војна елита, Европа је принуђена да се суочи са својом зависности од САД и приморана да тежи већој самосталности.
Идеолошке поделе између демократа и републиканаца с изразите. Демократе се кладе на опрезну реформу елита, дугорочно ризикујући неадекватан одговор на друштвене промене. Републиканци, с друге стране нуде радикалну агенду која се фокусира на брзо реструктурирање и повећање технолошке и војне моћи без обзира на социјалне импликације. Ово би могло постати централно подручје напетости у наредним годинама, имајући дубок утицај и на америчко друштво и на трансатлантске односе.
РАДИКАЛНА И СКЛОНА РИЗИКУ
Нови републиканци се ослањају на стратегију која комбинује технолошку доминацију, војну снагу и привремену изолацију. Како се САД окрећу ка унутра и друштвене тензије могу расти, свет споља ће се суочити са другачијом Америком – радикалнијом, склонијом ризику и мање вољном на компромис. Европа мора да се запита да ли жели да следи овај курс или да се редефинише. Наредне године би могле у потпуности да промене садашње трансатлантске односе и да доведу до кризе саме Европе.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
