Док нас режим убеђује у економски просперитет људи гладују: ПРОИЗВОЂАЧИ НА РУБУ ПРОПАСТИ, ХРАНА СВЕ СКУПЉА!
Милош ВУчевић ради макретинг кампању (Foto: L.L./ATAImages)
Скоро половину прихода просечно српско домаћинство троши на основне намирнице, а храна је из дана у дан све скупља. Док власт убеђује народ да је инфлација „увезена“, од почетка 2021. цене хране у Србији скочиле су чак 56,6 одсто! На другој страни, домаћи произвођачи остају препуштени сами себи, упркос обећањима о подршци из аграрног буџета који никада није био већи.
Професорка Жаклина Стојановић, деканка Економског факултета у Београду, упозорава да у интервјуу за портал Радар да Србија клизи у зачарани круг сиромаштва. „Ако се произвођачима не пружи подршка, понуда ће се смањивати, а цене расти. У таквим условима храна постаје луксуз, а раст цена додатно гуши економију,“ истиче Стојановић.
ПРОПАСТ ПОЉОПРИВРЕДНИКА
Стање у аграру је алармантно. Сточни фонд опада већ деценијама, а на обрадивим површинама доминирају нискодоходовне културе. По речима Стојановићеве, од укупне цене коју плаћају потрошачи, само четвртина заврши код пољопривредника, док остатак присвајају откупљивачи, трговци и прерађивачи. „Наши мали произвођачи су између чекића и наковња – с једне стране држава, с друге стране велике корпорације које диктирају услове,“ упозорава она.
ПРОМАШЕНЕ МЕРЕ
Иако се власт хвали највећим аграрним буџетом у историји, резултати изостају. „Повећане субвенције не значе ништа ако приноси падају. То значи да новац није добро утрошен. Уместо тога, средства би требало усмерити на модернизацију и повећање продуктивности,“ каже Стојановић. Она додаје да држава често користи механизме попут забране извоза, чиме директно штети произвођачима, док неадекватно управљање током ковид кризе и рата у Украјини додатно оптерећује аграр.
ОПОМЕНА ЗА БУДУЋНОСТ
Док Холандија са упола мање обрадивих површина од Србије зарађује 20 пута више од извоза пољопривредних производа, у нашој земљи недостаје јасна стратегија. „Док се пољопривреда третира као начин живота, а не као бизнис, Србија неће изаћи из овог зачараног круга,“ закључује Стојановић. Она позива на хитне реформе и упозорава да актуелне мере више служе за хвалисање него за стварни развој пољопривреде. „Без системске подршке произвођачима, храна ће остати неприступачна за све више грађана.“
Васељенска
