Бајденово зелено светло и ракете дугог домета: Руски рулет са европским главама

Које место у причи о распоређивању ракета дугог домета заузима експлозивна вест о Бајденовом зеленом светлу за ударе на руску територију и какав је одговор понудила Москва?

Заједничко саопштење САД и Немачке о распоређивању ракета дугог домета у оквиру вишенаменске оперативне групе у Немачкој 2026. године, са намером трајног стационирања, пробудило је нелагоду код Европљана, подсетивши их на ракетне кризе из 1962. и 1983. Страх се распламсао након обелодањивања одобрења о употреби ракета дугог домета према Русији које је Украјини дао сада већ бивши амерички председник Бајден, а паника наступила пошто је Москва представила документ под називом „Основе геополитике у области нуклеарног обуздавања“.

У ажурираној нуклеарној доктрини стоји да је нуклеарно оружје крајња мера заштите суверенитета земље. Да ли свет клизи у Велики рат и нису ли САД играјући руски рулет – заложиле главе Европљана?

ПРЕГОВОРИ – ДУГИ И ТАЈНИ

Уочи НАТО самита у јулу ове године, владе САД и Немачке су издале заједничко саопштење о распоређивању ракета дугог домета у Немачкој 2026. године. Амерички и европски медији испратили су ову вест уз опаску да су преговори о распоређивању ових ракета на територији Немачке вођени дуго и у тајности.

У саопштењу се каже да ће ракете бити спорадично распоређене у оквиру вишенаменске оперативне групе у Немачкој 2026. Подсећања ради, у току 2021. године, америчка војска је увела 2. вишенаменску оперативну групу у штаб армије Европе и Африке у Висбадену у Немачкој, са циљем да се команди обезбеде способности које превазилазе традиционалне тактике копненог ратовања.

КОНВЕНЦИОНАЛНО НАОРУЖАЊЕ?

Значајно је и то да се у саопштењу наводи и које ће ракете бити распоређене: ,,Када буде потпуно развијено ово конвенционално оружје дугог домета укључиваће ракете СМ-6, ракете Томахавк и хиперсонично оружје у развоју, са знатно већим дометом од тренутног копненог наоружања у Европи“.

Шта није у реду са овим делом саопштења? Прво хиперсонично наоружање а посебно оно у развоју не може се сматрати конвенционалним јер је реч о савременој технологији каква раније није коришћена, а од стране САД ни развијена до краја. Друго, домет ракете СМ-6 је између 300 и 500 км у најбољем случају, односно реч је о ракетама слабијег домета које се могу користити за тактичке намене у једном региону.

ОДГОВОР БИ МОГАО БИТИ РЕЦИПРОЧАН

Затим, ракете Томахавк су са дометом од 1600км заправо ракете средњег домета (иако их поједини сврставју у дуги домет јер је реч о крстарећим, а не балистичким ракетама). То су ракете које се користе у морнаричким операцијама и лансирају се са бродова и подморница. Иако Немачка има обалу на Северном и Балтичком мору она нема морнарицу попут других већих сила. И као треће, такође треба рећи да поменуте ракете могу да имају и нуклеарно пуњење.

На крају саопштења се наводи да САД ово чине због тога што желе да покажу ,,посвећеност Сједињених Држава НАТО-у и допринос Сједињених Држава интегрисаној способности Европе за одвраћање“.
Будући да се то односи првенствено за одвраћање од Руса, поставља се питање шта уколико дође до реципрочног одговора Русије, да ли су САД спремне да заиграју руски рулет али са европским главама?

ОДРАЗ У ОГЛЕДАЛУ

У прилог томе иду и наводи Њујорк тајмса и Ројтерса да је администрација одлазећег председника САД Џозефа Бајдена одобрила Украјини да користи далекометне крстареће ракете АТАЦМС за ударе дубоко на руској територији.

Са друге стране, реакције из Руске федерације упућују на закључак да инсталирање оваквих ракета неће проћи без одраза у огледалу са друге стране. Односно, за очекивати је да овакве ракете буду инсталиране и од стране Русије, а питање ко ће прву ракету испалити како би претекао оног другог, може се претворити у озбиљан европски проблем.

РАКЕТЕ РУШЕ СПОРАЗУМЕ

Кроз историју је постојало више криза, склопљених и порушених споразума, када је реч о ракетама. Оно што им је заједничко јесте да су се ове активности одвијале на линији САД- РУСИЈА (бивши СССР). Једна од таквих је Ракетна криза када је Хрушчов тајним поморским путевима инсталирао ракете на Куби као реципроцитет за инсталиране америчке ракете средњег домета у Турској и Италији. Ово је уједно и историјски моменат када је свет био најближи нукеларној катаклизми.

Такође 80-их година Совјетски Савез је распоређивао ракете средњег домета (типа СС-20) тако да је могао директно да погоди циљеве у Западној Европи. Као одговор на ово НАТО је применио ,,двојно решење“ које је заправо било део шире НАТО стратегије. Ово је подразумевало да се са једне стране распореде ракете средњег домета у Европи, између осталог и типа Томахавк, а са друге стране се радило на дипломатским преговорима и наводном нуклеарном разоружавању.

ДВОЈНО РЕШЕЊЕ КРАТКОГ ДАХА

Двојно решење је на крају резултирало потписивањем ИНФ споразума 1987. године. Овим споразумом који су потписале САД и Совјетски Савез забрањено је развијање и производња ракета у домету између 500 до 5500 км, како крстарећих тако и балистичких. Такође потписнице су се обавезале да ће уништити своје арсенале оваквих ракета до почетка 90-их и око 2600 ракета је уништено. Споразум је био значајан механизам контроле нуклеарног наоружања и био је на снази до пре неколико година.

Тачније 2018. године, САД су најавиле да напуштају споразум због наводног кршења са руске стране док је наредне године то учинила и Русија са сличним оптужбама, да би 2019. оба изасланика била повучена из споразума. Свет се поново суочио са потенцијалном претњом од ракета средњег домета.

НАУМ САД-a

Пре специјалне операције у Украјини Владимир Путин је покушао два пута да разговара са Западом о мораторијуму на ове ракете – у септембру 2019. године када је предложио да се направи договор око неразмештања поменутих ракета, и други пут у октобру 2020. године када је представио проширен предлог. Међутим, САД су оба предлога одбациле јасно стављајући до знања да не желе да ограниче свој арсенал ракета средњег домета и да је повод изласка из ИНФ споразума, био другачије природе.

Повод је била руска израда нове крстареће ракете типа 9М729, која наводно крши услове споразума, за оперативно-тактички комплекс Искандер-М. Стварни разлог је заправо била тежња САД да развија такав арсенал. Већ 2019. године САД су почеле да развијају ракетне системе краћег и средњег домета.

МОДИФИКАЦИЈА ПОМОРСКИХ РАКЕТА

Оружје које се помиње у саопштењу биће распоређено у Немачкој али под контролом америчке оперативне гупе као део 56. убојне команде америчке војске, која је поново успостављена 2021.године, 30 година након што је расформирана.

Како се наводи биће инсталирано оружје са већим дометом од онога које сада постоји на европском тлу. Такође, с обзиром да су поменуте ракете поморске, претпоставка је да следи одређена модернизација и модификација ове врсте наоружања како би се примењивала са копна. Поморске ракете средњег домета су сачуване у процесу уништавања ракетног арсенала јер нису биле обухваћене ИНФ споразумом који се односио само на оне са копна. С обзиром на географски положај Немачке и озбиљне војне капацитете али и снажну припадност НАТО-у инсталирање ових ракета може бити озбиљна претња за Русију, те се намеће питање какав би могао бити руски одговор.

ЕВРОПА НА РУСКОМ ДЛАНУ

Из изјава руских званичника, а пре свега из покушаја Владимира Путина да врати ИНФ споразум на снагу, могло се закључити да руска страна не жели поновно распламсавање хладноратовске трке у наоружању. Међутим, суочена са оваквом претњом мораће реципрочно да одговори. Стога је за очекивати да Русија распореди своје ракете средњег домета у свој европски део, али у савезничким земљама и то на такав начин да има Европу на длану.

Мало је вероватно да ће Русија, иако војно ограничена због сукоба који води, чекати 2026. годину да спреми одговор на инсталирање ракета у Немачкој. Такође мало је вероватно да ће САД поновити успех ,,двојног решења“ из 80-их година јер свет данас функционише у другачијим геополитичким, економским и енергетским оквирима. У том смислу, довољно је размотрити позицију Кине – тада и данас.

БРЗИНА ПЕТ ПУТА ВЕЋА ОД ЗВУКА

Осим тога, поменуто одобрење америчког председника о употреби ракета дугог домета од стране Украјине односи се на ракете АТАЦМС за ударе дубоко на руску територију. Ракете АТАЦМС су суперсоничне тактичке балистичке ракете што значи да имају брзину пет пута већу од брзине звука и домет до 300км. Међутим, треба напоменути да су руске снаге већ успешно пресретале ове ракете током напада на обалу Крима.

Када је у јуну ове године упитан како би Русија реаговала да се Украјини пружи прилика да оружјем које испоручује Европа, гађа циљеве на руској територији, Путин је одговорио: „Прво ћемо, наравно, унапредити наше системе противваздушне одбране и уништићемо њихове ракете. Друго, ми верујемо да ако неко мисли да је могуће да таквим оружјем удари на нашу територију и да нам ствара проблеме, зашто не бисмо могли да нашим оружјем исте класе снабдевамо регионе широм света где ће они гађати осетљиве објекте земаља које то раде Русији?”

Дакле уколико би заиста ове ракете биле лансиране руски одговор би могао бити испорука ракета дугог домета западним противницима. То би на пример могло да се деси са Хутима који би добили наоружање којим могу гађати америчке или британске носаче авиона. Индиректно лансирање ракета дугог домета са било које стране значило би директан сукоб Руске Федерације и НАТО-а.

ПРЕГОВОРИ ИЗА КУЛИСА

Међутим, оно што поред саопштења о инсталирању ракета средњег домета у Немачкој и поменутог одобрења америчког преседника о ракетама дугог домета, додатно забрињава јесте могућност укључивања још земаља и то из балканског региона. У дипломатским и војним круговима процуреле су информације да САД тајно преговарају са Бугарском и Румунијом о инсталирању ракета средњег домета на њиховим територијама.

Уколико до тога дође, свет би могао да се нађе на ивици катастрофе једнаке Кубанској ракетној кризи. Постављање оваквих ракета у Румунији и Бугарској представљало би удар на руску безбедност и без сумње би изазвало изузетно негативну руску реакцију која би водила даљој ескалацији сукоба и имала озбиљне и далекосежне последице.

МОГУЋНОСТ ЗЛОУПОТРЕБЕ

Није на одмет подсетити да је НАТО већ инсталирао противракетни штит у Румунији који садржи Аегис Асхор систем са пресретачким ракетама које су намењене за одбрану, односно пресретање балистичких ракета. Иако се наводи да овај систем нема нуклеарне капацитете и да је намењен искључиво за дефанзиву, Русија је изразила озбиљну забринутост због његовог инсталирања.

Како НАТО наводи, ракетни штит у Девеселу користи само пресретаче СМ-3 који немају капацитет за офанзивне ударе али с обзиром да Аегис Асхор користи лансер који је сличан МК 41 лансерном систему који може испаљивати и Томахавк – могућност злоупотребе овог штита не може бити искључена.

Уколико би дошло до инсталирања ракета средњег домета у Румунији и Бугарској, како кажу незваничне информације, то би могло довести до јачања руских трупа и ракетних система у близини границе са НАТО чланицама а последично увести цео свет у катастрофу. Такође лансирање ракета дугог домета ка руској територији дефинитивно ће значити отворени сукоб са НАТО чланицама и последично даље увлачење у сукоб држава које су до сада биле суздржане. Био би то увод у трећи планетарни рат.

Остаје само да се види како ће новоизабрани амерички председник да поступи у овој ситуацији и да ли ће бити нови Кенеди када је реч о рулету ракетама.

Јасмина Андрић / eagleeyeexplore