Култ вука у српском народу: Много наших обичаја и веровања повезани су са овом животињом, а ево зашто је важна!
Култ вука у српском народу: Много наших обичаја и веровања повезани су са овом животињом, а ево зашто је важна!
Вукови, симболи слободе и дивљине, вековима су заузимали посебно место у људској машти и култури. Ово моћно и грациозно створење, које се сматра врхунским предатором, насељава готово све крајеве света – од залеђених тундри до врелих пустиња. Свака врста вука има јединствене особине које су им омогућиле да преживе у тако разноликим условима. Њихова присутност не само што обогаћује природу, већ игра кључну улогу у очувању еколошке равнотеже.
Разноликост врста
Еколошки значај
Вукови су незамењиви у природном ланцу исхране. Њихова улога предатора помаже у контроли популације биљоједа, што омогућава регенерацију вегетације и очување здравих екосистема. Ипак, вукови су често суочени са претњама попут крчења шума, смањења станишта и илегалног лова.
Сиви вук је аутохтона врста и део природне баштине Србије. Најчешће насељава планинске пределе као што су Златибор, Копаоник, Стара планина и Тара, али се може пронаћи и у неким нижим, шумовитим пределима. Ова животиња заузима посебно место у српском фолклору и митологији, где се често повезује са снагом, мудрошћу, али и мистичним особинама.Вук у Србији је данас законом заштићен, али и даље је изложен опасностима попут илегалног лова и смањења станишта. Ипак, последњих година јавља се све већа свест о потреби заштите ове врсте и њеног станишта.
Митски предак Срба!
Вук је, по Веселину Чајкановићу, митски предак српског народа. Ова животиња је српски тотем и повезана је са богом кога су Срби некада поштовали – Дажбогом. Доласком хришћанства, Свети Сава постао је српски светац-заштитник и преузео готово све функције Дажбога. Између осталих функција, овај светац преузео је и вучје карактеристике старог српског бога, што се види из чињенице да Светог Саву често називају „заштитником вукова“ и „вучјим пастиром“.
Веровање у вука као животињског претка нашло је одраз у многим обичајима који су некада постојали. На пример, када би се родило дете, у селу се његово рођење објављивало тако што је домаћин викао: „Родила вучица вука!“. А мајка је детету певала следећу успаванку: „Нини сине, вуче и бауче, вучица те у гори родила“. Још један обичај показује да су Срби веровали у своје вучје порекло – новорођено дете провлачили би кроз вучје чељусти, чиме су му омогућавали заштиту од зла, болести и демона. На тај начин, божански предак Срба, Дажбогов хроми вук, штитио би свог потомка.
У народним предањима вук је често виђен као чувар природног поретка.
Име Вук често је у српском народу, будући да се раније веровало да онај ко носи име тотемске животиње бива заштићен од свакаквих зала. Поседовати име вука значило је поседовати његова својства – отпорност према болестима и злим утицајима. И данас срећемо имена која у свом корену имају неки облик речи вук: Вукашин, Вукан, Вукадин, Вучица, Вукица, као и презимена Вучић, Вујошевић, Вукадиновић, Вујовић, Вучелић и многа друга. Бројни топоними такође су везани за име српског животињског претка: Вучидол, Вукодраж, Вучитрн, Вучје брдо итд.
Многи обичаји и веровања у Србији повезани су са вуковима – од имена Вук које симболизује снагу и истрајност, до предања о њиховој улози у заштити села и природе.
Постоје и хибриди
Повећан број хибридних вукова у Европи прети да европског вука, као дивљу, генетски различиту животињу, доведе у опасност од изумирања.Под хибридним вуковима подразумевају се врсте које су настале укрштањем вукова и паса, а стручњаци кажу да постоји могућност да “хибриди” више долазе у сукоб са људима, да истерају чистокрвне вукове из њиховог станишта или смање одрживост будуц́ег потомства.
24.седам
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
