СРПСКА СВЕТИЊА ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА: Манастир Ђурђеви ступови прва је владарска задужбина Стефана Немање

СРПСКА СВЕТИЊА ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА: Манастир Ђурђеви ступови прва је владарска задужбина Стефана Немање.

Црквене порте су последњих година постале све пуније, а верници се окупљају у великим бројевима, како у манастиру Ђурђеви ступови, тако и у другим црквама у Старом Расу.

Звук чекића и длета чуо се из порте Немањине задужбине и током ове грађевинске сезоне, која је на измаку. Смештен на брдовитом узвишењу изнад Новог Пазара, манастир Ђурђеви ступови, све до данас остао је не само културно и историјско, већ и духовно средиште. Обнова која траје деценијама, настављена је радовима на летњој тераси, конзервацији фресака и замени прозора у олтарском делу цркве светог Ђорђа.

“Обновимо себе, подигнимо ступове“ – слоган који прати ову велику рестаурацију, није само позив на материјалну обнову, већ и на духовну.

Игуман манастира, отац Гаврило, објашњава да се радови одвијају у складу са средњовековним изгледом простора, а приметни су и помаци на плану духовног буђења православног народа.

Стари Рас – средиште духовности

У прошлим временима, Стари Рас био је прави центар српске духовности, нарочито за време династије Немањића. И данас, иако није исто као некада, манастир Ђурђеви ступови има кључну улогу у обнови духовног живота српске цркве. Отац Гаврило истиче да се, иако су многи аспекти духовног живота и даље у фази „синхронизације“ са материјалном обновом, полако покрећу озбиљни пројекти.

“Велики је посао пред нама. Много тога је овде било девастирано, али много тога имамо да покажемо и промовишемо“, каже он, додајући да су верници све присутнији на литургијама и црквеним празницима.

Игуман Гаврило, који није могао да верује колики је број верника у храм стигао током Васкрса и Божића, објашњава да је кључни фактор веронаука која се у последњим деценијама вратила у школе, стварајући тако нову генерацију верника, али и повратак традиције у живот сваког појединца.

Духовно буђење на литургијама

Отац Гаврило истиче да је, на пример, током Васкршњег поста ред за причешће био толики да храм није могао да прими све вернике. Испред цркве, редови су се протезали до капеле краља Драгутина и конака са супротне стране.

“То духовно буђење заиста постоји, а веронаука има кључну улогу. То је други нараштај који је започео са веронауком, а сада и њихова деца настављају истим путем“, наглашава игуман, додајући да је управо овај повратак у цркву нешто што је у највећој мери вратило вернике и обновило црквени живот.

Немањићи: Задужбине за вечност

Манастир Ђурђеви ступови није само архитектонски споменик, већ је дубоко укорењен у историју српске духовности. Изградио га је Стефан Немања између 1167. и 1171. године као своју прву владарску задужбину. Обнова манастира почела је нешто после 1960. године, а тада су обављена и прва археолошка истраживања. Радови на конзервацији трајали су дуго. Током последњих деценија, монаси су се вратили у манастир, чиме је поновно враћен литургијски живот, а многи сматрају да је управо повратак монаштва и свакодневна литургија „удахнула живот“ овом светилишту.

“Немањићи су зидали задужбине за вечност. Нико сутра неће питати колико је трајала обнова, али ће се питати да ли је обновљено у складу са временом, са оним што је било некада“, каже отац Гаврило, наглашавајући да је важно да се обнова заврши како би се сачувала историјска аутентичност најстаријег српског храма.

Манастир Ђурђеви ступови није само споменик прошлости, већ симбол духовне снаге која опстаје кроз векове. Ова светиња, која је преживела многе недаће, данас је поново жива и у духовном и у материјалном смислу, пружајући наду и инспирацију генерацијама које долазе.

Обнова манастира Ђурђеви ступови, са свим изазовима које носи, не значи само враћање материјалног изгледа храма, већ и обнављање духовних темеља.

“Најважније је да је наос стављен под куполу. То се догодило седамдесетих година. Међутим, важна је и 2000. година. Тада су се стекли услови за литургијски живот. Тада су монаси дошли овде, јер је обновљен и део конака. Створени су услови и за монашки живот. Од тада се врши литургија свакодневно, а то је удахнуло живот овој светињи”, каже протосинђел Гаврило, старешина манастира Ђурђеви ступови.

Српска духовност, баш као и ова света задужбина, живи кроз веру, кроз свакодневну молитву и заједништво верника, који се окупљају да у тишини црквених зидина осете снагу историје, традиције и спасења.

Рина

Бонус видео