Колико атомских склоништа има у Српској и ФБиХ

Колико атомских склоништа има у Српској и ФБиХ.

Да ли склоништа грађена у време некадашње Југославије могу бити сигурна заштита грађанима бивших република?

На територији Републике Српске, према подацима Цивилне заштите налази се 75 атомских склоништа која су рађена у оквиру некадашњих привредних гиганата, стамбених зграда и других објеката још за време бивше Југославије. Првобитна намена, многим од њих временом је замењена. Многи су запуштени и без употребе.

“Сва та атомска склоништа уз мала улагања могу да се врате у првобитно стање, шта значи то, за не дај Боже, може да се користи”, рекао је Борис Трнинић, директор Републичке управе Цивилне заштите Републике Српске.

Слична ситуација и у Федерацији, иако о броју постојећих склоништа нису хтели да говоре, потврђују, велики број оних у Кантону Сарајево је неупотребљив.

“Могу рећи да 46 одсто склоништа није баш у функционалном стању док остала склоништа у кантону Сарајево служе тој намени и могу се користити у случају не дај Боже”, поручио је Џенан Брканић, директор Цивиле заштите кантона Сарајево.

Ни Србија нема довољно склоништа, каже председник Александар Вучић. Због све већих претњи попуњавају и залихе у робним резервама.

“Ми смо потпуно неспремни у овом тренутку. Ми имамо 257.000 места у склоништима. Разговарамо са људима који имају теретане, вешернице, продавнице и слично и да поново почнемо да обнављамо инфраструктуру бар да дођемо до броја од милион, милион и по које можемо да сместимо у склониште”, истакао је Александар Вучић, предсједник Србије.

Цели простор Балкана има склоништа грађена за вријеме бивше Југославије. Међутим, поставља се питање њиховог ефекта данас, имајући у виду деструктивну моћ модерног оружја и евентуалног нуклеарног рата?

“Оно што свакако морамо нагласити да та атомска склоништа на територији Републике Српске за не дај Боже атомског удара, не би могло пуно да нам помогну али свакако би нам помогла у спашавању од деловања радијације након атомског удара”, додао је Трнинић.

Разлог томе су технички капацитети и могућности различитих оружаних снага које су данас, узнапредовале, поготово у области ракетних система.

“Појачан је њихов домет, количина експлозива коју могу да носе, било да је реч о конвенционалном или експлозиву са нуклеарним пуњењем, повећана је и њихова прецизност али и брзина домета, једном речју, савремени свет са собом је донео прецизнија, разорнија и модернија оружја по којим данас располажу све велике силе у свету”, истакао је Саша Мићин, стручњак за безбедност и наоружање.

А већа разорна моћ оставља и веће последице. Она зависи од јачине нуклеарног оружја. Примера ради, нуклеарна бомба бачена на Хирошиму 1945. године у трену убила је 80 хиљада људи. Данас снага тих пројектила је много већа.

“Буквално једна до две нуклеарне бојеве главе биле би у стању да сравне град величине Бањалуке”, додао је Мићин.

Ипак, цели свет се нада, па тако и на Балкану да до потребе за атомским склоништима неће доћи. Русија је започела масовну производњу мобилних склоништа, која се могу користити за заштиту људи од разних претњи, укључујући зрачење од нуклеарне експлозије, преноси “РТРС”.

Глас Српске/РТРС

Бонус видео