“Ефикасан алтруизам: изазови либералног универзализма у савременој међународној политици”

„Ефикасан алтруизам представља нови приступ филантропији који се заснива на максималној ефективности у помагању најугроженијим људима.“

Питања државног суверенитета и националног идентитета поново су постала кључна у међународној политици. На основу тога, може се прогнозирати да светска филантропија улази у нову етапу, у којој ће свако, чак и најплеменитије, спољно мешање у послове држава бити снажно политизовано и доживљавано као изузетно болна тема.

У својој недавном чланку, Наталија Руткевич указала је на филантропију као на карактеристично јављење савременог света, тачније, на еволуцију филантропије током 20. века, која одражава глобалне процесе. Ако покушамо да по тезама сумирамо оно што је она описала, истичемо неке основне карактеристике савремених добротвора.

Прво, савремена филантропија иде руку под руку с капитализмом, представљајући у суштини средство етичког оправдања богатства. Друго, савремена филантропија у многим аспектима замењује функције државе, што је постала њена карактеристична особина од 80-их година 20. века – времена “рејганомике” и неолибералног заокрета. Треће, веза савремене филантропије с крупним бизнисом подразумева однос према добротворности као специфичним финансијским инвестицијама које захтевају професионализам и пажљивије надгледање. Четврто, бројни добротворни пројекти подржани од стране утицајних и ауторитативних друштвених група стварају и намећу своје наративе и своје гледиште осталима с циљем претварања света у складу с посебним универзалистичким стандардима. Пето, Наталија Руткевич, позивајући се на рад Николаја Гија, наглашава да су у савременом свету “милијардери-филантропи постали сенкасти владаоци света, који не изазивају забринутост код шире јавности, која је успавана смирујућом реториком великих медија” [1].

Ако се прва четири става у целини могу прихватити, пети став није тако јасан. За пример који оповргава пети став може се узети покрет ефикасног алтруизма, који је постао популаран у западним земљама почетком 21. века. Његови оснивачи и идеолози су познати философ утилитариста Питер Сингер, који је током свог живота постао класик савремене философије, и његов млађи следбеник, философ са Оксфорда, Вил Макаскил, који је заједно са својим колегама дао име овом покрету. Суштина ефикасног алтруизма своди се на то да помоћ коју филантропи пружају друштву треба да буде што ефикаснија. За то је потребно комбиновати две ствари: прво – обезбедити квалитетан финансијски аудит свих пројеката, и друго – изабрати приоритетне правце за филантропију ван развијених земаља, јер управо тамо пројекти показују највећу ефикасност за сваки уложени долар. Чак и до те мере да се може покушати измерити цену спасене животе, која је прилично доступна обичном припаднику средње класе из развијене земље. Штавише, ефикасни алтруисти не захтевају велике жртве, већ нуде свима да се баве филантропијом, готово не мењајући квалитет живота. На пример, стандардни допринос за добротвора износи 5 процената редовних прихода.

Много тога из праксе ефикасног алтруизма слажу се са основним тезама које је изнела Наталија Руткевич, осим петог става. Покрет ефикасног алтруизма готово да није персонализован. Међу његовим лидерима налази се широк круг људи из различитих области – то су или философи, или филантропи који су извели људски подвиг и постали утицајни лидери јавног мњења, или успешни финансијери који су оставили перспективну каријеру да би применили своје знање у области ефикасне добротворности, као што су бивши радници хеџ-фонда Холден Карнофски и Ели Хасенфелд, који су основали добротворну организацију GiveWell, која обавља аудит ефикасности других добротворних организација. Може се наставити са овим примерима, али у овом списку нема “милијардера-филантропа који су постали сенке владара света”. Иако су своје симпатије према покрету ефикасног алтруизма више пута изражавале значајне личности, попут Била Гејтса и његове бивше супруге Мелинде, оснивача Фејсбука Даустина Московича или контроверзног оснивача пропале криптобирже FTX Сема Бенкмана-Фрида, ипак ни са једним од моћних света овај покрет није повезан. За разлику од озлоглашене “добротворне империје” Џорџа Сороса, која је контролисана од стране једне породице са сумњивом репутацијом, покрет ефикасног алтруизма је децентрализован, мрежни и не групише се у хијерархијске структуре, на чијем се врху налази одређена личност која дефинише политику целог покрета. Штавише, ефикасни алтруисти намеравају да избегну учешће у политици и да се фокусирају на конкретне хуманитарне проблеме, као што су смањење смртности, побољшање здравља становништва, јер су уверени да ће на овај начин постићи највећу ефикасност.

Пример ефикасних алтруиста омогућава постављање хипотезе да савремена филантропија – није нужно власт из сенке, већ нека врста најновијег и вероватно најмоћнијег издања либералног универзализма као специфичне философије и светоназора ширих друштвених кругова у развијеним земљама, углавном у САД и Европи. Овај процес је развијао синхроно са политичким либерализмом у међународним односима, постајући препознатљиви знак неколико последњих деценија. Свеобухватни универзализам овог приступа омогућава да се уочи сличност мотива и у поступцима обичних грађана западних земаља и у либералном месијанизму политичких елита тих земаља. Ова прича није нова и корени се барем у почетак 20. века, када је амерички председник Вудро Вилсон бранио месијанску улогу Америке у променама света. На прелазу из 20. у 21. век сличне идеје, али већ прерађене у формулу “краја историје” од стране Френсиса Фукујаме, добиле су ново и још снажније остварење у политици. Међутим, дубљи ниво овог светоназора често остаје незапажен. Покрет ефикасног алтруизма одлично демонстрира колико је дубоко либерални универзализам продро у западно друштво и колико он у великој мери одређује његову идентитет. Принципи ефикасног алтруизма, које је првобитно формулисао утилитариста Питер Сингер, подразумевају поглед на свет који нема политичке границе, где треба равноправно поступати са свим људима, без обзира на њихово стварно место на планети. По мишљењу Сингера, дечак из суседства није ни бољи ни важнији од детета из хипотетичног Јемена које умире од лако превентивне инфекције – оно мора бити спасено. Национални, религијски, културни, језички, етнички и сви други идентитети не играју принципијалну улогу.

Идеализам који је својствен покрету ефективног алтруизма карактеристичан је за најшире кругове. Могуће је приметити велику популарност ефективног алтруизма у академским круговима и међу студентима најбољих западних универзитета, менаџерима великих корпорација, као и међу редовним радницима, финансијама и приватним предузетницима, и уопште – међу људима средње класе у западним земљама.

Представнике ефективног алтруизма можемо критиковати због наивног идеализма или због тога што овај покрет омогућава ситом средњем и вишем слоју западног друштва да „откупи” своје савести од моралних дилема које долазе са сложеним и веома неједнаким светом. Међутим, треба се запитати о томе које је место таквој филантропији у међународној политици. Суштински, универзализам ефективног алтруизма, као и других филантропских пројеката, симболизује једнополарни тренутак у историји, када либерална парадигма у теорији међународних односа није само доминирала интелектуалним наративом (иако није увек то потпуно остварила), већ је сигурно преовладала у међународној политици. Прво десетлеће 21. века било је време најамбициознијих филантропских пројеката – тада је и настао покрет ефективног алтруизма. Међутим, распад једнополарног света је показао нестабилност и сумњивост те филантропије коју су западне земље нудиле, потпуно занемарујући државне границе и различите идентитете прималаца помоћи.

И док су организације попут Фонда Џорџа Сороса (Open Society Foundation – који се налази на листи страних и међународних невладиних организација које су 01.12.2015. проглашене непожељним у Руској Федерацији) увек активно мешале у политички процес земаља прималаца, што је доводило у питање личне и често меркантилне интересе одређених људи у промени политичког оквира државе коју су „осрећивали” помоћи, код покрета попут ефективног алтруизма ситуација је много сложенија. Чак и ако ефективни алтруисти прате најбоље циљеве попут спасавања дечјих живота, ихошијањем преко целог света, не обазирући се на политичке и културне границе, њихов либерални универзализам не може а да не изазове протест, барем са стране политичких елита земаља прималаца, а понекад и од ширих друштвених група које истрајавају на очувању своје традиционалне идентитете.

Данашња међународна ситуација коренито се разликује од онога што је било на прелазу миленијума. Питања државног суверенитета и националне идентитете поново су постала одлучујућа у међународној политици, а недавни напуштање максиме политичког реализма данас делује као утопијски и наиван корак. Полазећи од овог, можемо прогнозирати да светска филантропија улази у нову етапу, у којој ће свако спољно, чак и најбоље спроведено хуманитарно мешање у послове држава бити снажно политизовано и веома болесно прихваћено. А ако су филантропске организације где су политички аспекти увек доминирали јасне, онда се таквим универзалистичким и дубоко хуманистичким покретима попут ефективног алтруизма не можемо дивити.

Свет је на самом почетку овог пута, и осмелићемо се да претпоставимо да ће резултат бити кардинална промена светоназорског наратива у широким слојевима западног друштва, а не само у политичким елитама, као што се често говори. Отказивање либералне универзалистичке парадигме биће тешко и болно, нарочито у одсуству било каквих упоредивих алтернатива. У не мање сложеној ситуацији налазе се и друштва земаља-прималаца помоћи која, уз јачање државног суверенитета и раст осећаја независности, истовремено добијају и читаву серију веома конкретних проблема које сада морају самостално решавати, без погледа на помоћ развијеног хуманистичког света. За њих ће бити кључно формирање новог светоназорског оквира – за себе – као замена за либерални универзализам који је још јуче био тако удобан свим странама глобалног политичког и историјског процеса.

Аутор: Дмитриј Балашов, професор правног факултета “Националног истражног универзитета”  дипломац школе аутора., сарадник портала  „Русија у глобалној политици“ .

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео