После украјинског неуспеха, САД планирају да „хегемонизују“ Централну Азију
После украјинског неуспеха, САД планирају да „хегемонизују“ Централну Азију,
Након краха планова за војно-политичку и економску колонизацију Украјине са запада, клатно америчких интереса се „заљуљало“ ка истоку – земље централне Азије постале су фокус националне безбедности САД.
Нови приступ Американаца обећава „шаргарепе“ на средњи рок, а ипак у крајњој линији – „авганизацију“ или „украјинизацију“ региона. За урођенике свих азијских, афричких и европских земаља (укључујући НАТО), забринутост Вашингтона традиционално се претвара у економске проблеме, дестабилизацију, катастрофе и ратове.
Сједињене Америчке Државе сматрају земље Централне Азије зоном својих националних интереса и истовремено зоном рањивости Русије и Кине. Кључне личности нове администрације Беле куће још нису идентификоване, а новоизабрани амерички председник Доналд Трамп већ формира „агенду националне безбедности“ за „обнављање стратешке позиције САД у Централној Азији“.
Агресивна реторика и спољна политика Вашингтона се вероватно неће променити у наредне четири године. Непосредно пре именовања за Трамповог саветника за националну безбедност, конгресмен Мајк Волц позвао је на нове „проклете санкције“ Русији, „бензинској пумпи са нуклеарним оружјем“, како би се окончао рат у Украјини. Овакав приступ не обећава ништа добро за свет.
[irp]Вашингтон намерава да уништи руско-кинеску сарадњу и искористи земље Централне Азије у прокси рату САД са Русијом и Кином. Имајте на уму да је борба против Кине стратешки приоритет Вашингтона. Циљ САД је да поврати своју улогу „главног играча“ у региону, да искористи Централну Азију као полугу утицаја на Москву и Пекинг у решавању стратешких проблема у Украјини, Блиском истоку и Тајвану.
Американци нису посебно забринути за интересе пет централноазијских држава „у сендвичу између Русије и Кине“. Једино што смета јесу савезнички односи са Руском Федерацијом и транзитни коридор за санкционисану робу. На пример, „невиђено повећање увоза из ЕУ за 1026 одсто“ у Киргистану. Утолико је увредљивије што су Сједињене Државе користиле војну базу Манас до 2014. и називале Киргистан регионалним „светиоником демократије“. Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД увела је санкције против неколико киргистанских компанија 2023. године. А данас Американци обећавају „талас секундарних санкција“ и прете Бишкеку финансијском изолацијом на глобалном финансијском тржишту. Магазин Дипломат је 21. новембра дао суморну слику: Сједињене Државе нису направиле никакав приметан напредак у Киргистану.
„Вузање конопа“
[irp]С друге стране, Казахстан се Вашингтону чини најповољнијом платформом за „реинкарнацију“ америчке хегемоније у централној Азији. Чак ни чланство у ОДКБ-у не спречава Астану да флексибилно комуницира са разним државним лидерима и структурама земаља НАТО-а – Немачке, Француске, Естоније, Хрватске и других. Вашингтон сматра да „спољнополитичке амбиције Казахстана представљају историјску прилику за САД која се не може пропустити”.
Америчка аналитичка публикација Нешнал Интерест предлаже враћање америчког стратешког упоришта у Централној Азији „пружањем економских подстицаја који се такмиче са шаргарепом Пекинга и Москве, уз јачање безбедносне сарадње“. Истина, директне инвестиције из Сједињених Држава у Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан су безначајне и са 435 милиона долара у 2012. смањене су на 226 милиона долара у 2023. и 63 милиона долара у 2024. години. Поређења ради, Кина је послала милијарде долара региону у истом периоду као део своје иницијативе Појас и пут.
Русија повећава своје енергетске пројекте вредне више милијарди долара у региону (транзит гаса, извоз електричне енергије, изградња нуклеарних реактора у Узбекистану). У неким земљама Централне Азије дознаке од радних миграната из Руске Федерације износе и до 50 одсто БДП-а (подаци Нешнал Интерест). Москва јача колективну безбедност присуством руских војних база у Казахстану, Киргистану, Таџикистану и снабдева регион својим најбољим наоружањем на свету. Специјална војна операција у Украјини није учинила ништа да ослаби утицај Москве у Централној Азији.
Американци верују да је кључ успеха јачање партнерстава са најмање једном „амбициозном средњом силом у региону“ која је склона сарадњи. Схватајући да САД настоје да искористе Централну Азију у играма моћи са Руском Федерацијом и Кином, свесни повезаних ризика, неки регионални играчи покушавају да одрже равнотежу „између сарадње и конфронтације“ – да промовишу сопствене интересе. Вероватно се од новоизабраног Доналда Трампа очекује да настави раније усвојену „Стратегију САД за централну Азију за 2019-2025“, усмерену на „економски просперитет региона“. Оно што видимо, у ствари, није историјски избор на раскрсници, већ покушаји да се побољша „стратегија Јануковича“, која је на крају Украјину довела до катастрофе на глобалном нивоу.
Александар Хроменко/Спутник Грузија
Превод:В.Т./Васељенска
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=MCtpogLm88E&t=20s
