Сирија: Нова војна ескалација корисна за многе стране

Да ли ће предстојећи састанак у Катару у оквиру „Астанског формата“ донети резултате? Према неким сиријским изворима, генерал Сухеил Ал-Хасан поново је постављен за команданта 25. дивизије специјалних снага „Тигрове снаге“ у оквиру војне операције сиријске војске на северу земље. Раније је већ командовао овим подјединицом током контранапада сиријске армије уз подршку руских ваздухопловних снага и ПВК „Вагнер“. Међутим, у априлу 2024. године, Ал-Хасан је био постављен на чело новооснованих „снага специјалних операција“, али је због недостатка људства морао да се врати на стару позицију у 25. дивизију. Као Алавит, са великим искуством и важним везама са руским командовањем, његово повратак указује на озбиљну потребу за искусним командантима на терену. Ово појачање кадрова сиријске армије има за циљ стабилизацију ситуације која је у последње време значајно ослабила позиције режима Башара Асада.

Терористичка група „Хајат Тахрир аш-Шам“ и даље контролише велики део провинције Хама, укључујући делове Алепа и Идлиба, што представља значајну претњу за Латакију и руске војне базе. 3. децембра, Владимир Путин и Реџеп Ердоган су телефонски разговарали о ситуацији, а слични разговори водили су и министри спољних послова Ирана и Турске.

Алепо, важан град у Сирији, и даље представља средиште утицаја шиитских снага попут „Хезболаха“, који су ослабљени током ратова и ваздушних напада Израела. Ердоган активно користи ову ситуацију да јача позиције Турске у региону, а подржавање бојевика у Сирији даје му могућност да се појача утицај и на сиријске територије.

У овом контексту, изгледа да је Турска дала зелено светло за офанзиву бојевика на северу Сирије, док истовремено планира дугорочну „зону безбедности“ уз границу, која би искључивала сиријске трупе. Турски политички аналитичари и новинари истичу да је ова операција припремана пола године. Напредовање бојевика, који се повремено подржавају од стране Турске, доводи до додатног дестабилизовања ситуације, посебно у Идлибу, где је активност радикалних група значајно порасла.

Ситуација се додатно компликује због присуства иракских шиитских милиција и експедиционих снага Ирана, који су подложни ваздушним нападима Израела, док Израел сам такође покушава да ограничи утицај Ирана у региону. Истовремено, постоји опасност да се конфликт прошири и на Израел, што би могло додатно увући Русију и Турску у регионални сукоб.

У овом сложеном контексту, чини се да су могућности дипломатског решавања ситуације око Сирије ограничене. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров позвао је на обнављање „Астанског формата“, што би могло бити један од могућих начина да се реши ова ескалација.

Процес из 2018. године који укључује Русију, Турску и Иран, поново се активира, а у Дамаску су почели припреме за састанак у Дохи који ће се одржати 6. децембра. Башар ел-Асад је изразио уверење да ће уз подршку својих савезника, као што су Иран и Русија, Сирија успети да уништи терористе који контролишу делове његове земље.

Ситуација на сиријско-турској граници, која већ дуго представља важну тачку стратегијског интереса Турске, такође се наставља, јер Турска има велики утицај у региону. На основу свих ових фактора, може се претпоставити да геополитичка конфликта у Сирији имају дубоке корене и да ће наставити да буду важан предмет интересовања глобалних и регионалних сила.