Шта ће рећи Брисел: Курти се у Сарајеву похвалио да је на Космету остало само четири одсто Срба

Шта ће рећи Брисел: Курти се у Сарајеву похвалио да је на Космету остало само четири одсто Срба.

Ако је судити по данашњој изјави Аљбина Куртија да је на Косову и Метохији “не 40 одсто Срба како тврди Србија”, него “само четири одсто”, у јужној српској покрајини данас или 25 и по година по доласку међународних снага и од како су Курти и његови завладали, остало је тек нешто више од 60.000 Срба.

“У Србији је више Албанаца, од Суботице до Прешева, него Срба на Косову”, рекао је Курти.

Податком од кога би се сваки премијер по стандардима ЕУ постидео, Курти се у интервјуу за сарајевску телевизију Хајат – похвалио. Јер, ако је веровати Куртијевој статистици, од пописа из 1991. године до данас, за само 34 године, на Косову и Метохији Срба је за две трећине мање. И то у мултиетничком, мултикултурном Косову, примеру европске демократије, како је то недавно оцењено из Брисела.

Према том попису, из  1991. године, у јужној покрајини Републике Србије живело је 194.190 Срба, данас, ако се број пописаних на КиМ на последњем попису, од 1.586.659, помножи са четири подсто, испада да их је за тек коју стотину више од 63.000.

Да за стандарде ЕУ, рецимо, све буде још страшније, Курти износећи податак од четири одсто Срба на КиМ није изразио ни куртоазно жаљење, а камоли оно стварно.

Шта ће, заиста, на све то рећи Брисел? Или, можда, једни стандарди важе за Европу, а други за Србију?

“Посету Сарајеву Курти је искористио да се похвали како је успео у својој намери да етнички очисти Косово и Метохију од Срба, па је помињао како Срба има све мање. Наравно, заборавио је да каже да је Срба мање из два разлога.  Први је терор који спроводи над недужним српским народом користећи институционално насиље за спровођење репресије, а други је спречавање повратка расељених на своја вековна огњишта отимањем српске имовине, застрашивањем људи и неоснованим хапшењима свих Срба који не желе да продају своју очевину”, саопштила је данас Српска листа коментаришући изјаву Куртија.

Само за време Куртијеве друге владе на Косову и Метохији, за непуне четири године терора, број Срба на Косову и Метохији смањен је за 15 одсто говоре подаци званичног Београда саопштени летос.

Председник Србије Александар Вучић у једном обраћању из 2019. године навео је да је на Косову и Метохији 2017. године живело 94.998 Срба, од тога у четири општине на северу покрајине 47,1 одсто, а јужно од Ибра 52,8 одсто. На последњој седници Народне скупштине Републике Србије у 2021. години, Вучић је поновио да, према подацима српских институција, на Косову живи не више од 95.000 Срба.

Курти је тада већ започео своју владавину, па ако се од 95.000 Срба колико је тада процењено, одузме 15 одсто, резултат је да је на Косову Срба свакако мање од 80.000.

А подаци говоре и да је само од пописа 1981. године до пописа 1991. године, број Срба на Косову пао је са 210.000 на 194.000. За тих десет година број Албанаца порастао је са 1.226.000 на 1.596.000.

Тек подсећања ради, подаци из турског катастарског пописа из 1455. године чији се оригинал чува у архиви у Истанбулу, говоре да је те године на Косову Срба било 98 одсто, Албанаца тек један одсто. Из века у век, број Албанаца је растао, 1871. било их је 32 одсто, Срба 64 одсто, 1921. Албанаца 66, Срба 26 одсто, 1948. Албанаца 68, Срба 24 одсто, 1981. Албанаца 77, Срба 15 одсто, 1991. Албанаца 88 одсто, Срба тек 11 одсто. Дечанска хрисовуља из 1330. године која садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и северозападној Албанији потврђује да су те године на овом подручју само три од 89 насеља била албанска, од 2.166 газдинстава, само 44 су била албанска.

Нема ни статистике колико се Срба, протераних после рата у више таласа са Косова и Метохије у међувремену вратило својим кућама. Крајем 2022. године било је око 200 захтева за повратак.

Оне који се врате чекају притисци, каменице, батине, напади на имовину, крађе… Званичне статистике нема, јер Косово је земља са које се одлази тихо.

“Људи одлазе ноћу, да нико не зна и нико не чује. Стиде се и од комшија, родбине, пријатеља, понајвише од себе самих, а морају да иду. Због деце, због будућности, због тортуре, притисака, страха, трпе, трпе и на крају попусте и оду. Само видите да је стан у згради или нека кућа у насељу током ноћи остала празна”, каже за РТ Балкан један од Срба, саговорника из Северне Митровице.

Раније је исељавање било масовније из општина на југу КиМ, последњих две године исељавање је масовније са Севера. Од како су Куртијеви специјалци преузели север, поставили базе и патроле, контролне пунктове по путевима, по насељима па хапсе, прете, застрашују, број оних који одлуче да оду стално се повећава.

Статистика, она позната је застрашујућа. У јужном делу Косовске Митровице живи само једна српска породица, свештеника који живи у парохијском дому.  Од 40.000 Срба колико је живело у Приштини пре рата, остало је тек, кажу неки непроверени подаци, њих десетак. У Ђаковици – једна једина Српкиња, Драгица Гашић, која се вратила јуна претпрошле године и од тада је изложена сталним притисцима, нападима, застрашивањима..

У Пећи, од 15.000 Срба, тек једна старица. У царском граду Призрену, данас је једва десетак Срба. Стали су по енклавама, боље рећи гетима јужно од Ибра, за последњих две године и Север је окупиран, претворен у гето, само много већи него они на југу.

Зоран Шапоњић/РТ Балкан

Бонус видео