Искључењем Талибана из списка терориста нису сви задовољни

Државна дума Руске Федерације је у уторак, 10. децембра, на заседању усвојила у првом читању нацрт закона који предвиђа могућност искључења покрета „Талибан“ (организација под санкцијама УН због терористичких активности) из списка забрањених организација у Русији.

Аутори закона (бр. 778284-8) су група парламентараца, међу којима су сенатори Андреј Клишас, Андреј Јацкин и Јуриј Федоров, као и посланици Василиј Пискарјов, Андреј Луговој и Дмитриј Вјаткин.

Према нацрту закона, „забрана делатности организације која се налази на јединственом федералном списку организација, укључујући стране и међународне организације које су у складу са руским законодавством проглашене терористичким, може бити привремено суспендована одлуком суда Руске Федерације на основу изјаве генералног тужиоца РФ или његовог заменика, уколико постоје фактички подаци да је та организација након укључења у наведени списак престала да се бави пропагандом, оправдавањем и подршком тероризму“.

Раније, 25. новембра, авганистански портал „Алемара“ је известио о преговорима секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа у Авганистану са авганистанским потпредседником владе Абдулом Ганијем Барадаром Ахундом. Шојгу је нагласио спремност Русије да развија билатералну сарадњу са Авганистаном, истичући планове за искључење Исламског Емирата Авганистан (ИЕА) са руског „црног списка“ ради јачања политичких и економских односа.

Ахунд, који надзире економске послове у влади коју је формирао покрет „Талибан“, истакао је да Авганистан намерава да „игра кључну улогу у јачању економског коридора „Север – Југ“, као и у економским везама у региону“.

Очигледно је да су сва страховања око могуће експанзије талибана на суседне земље остала на нивоу спекулација. Покрет „Талибан“ је показао да има намеру да гради добросуседске односе са свим својим суседима. Поред тога, талибани су показали спремност да уважавају интересе мањина које живе у земљи, посебно у односу на шиитске Хазараце. Они сада могу отворено исповедати своју верзију ислама, градити џамије и обележавати празнике, укључујући и у Кабулу, док су представници Хазараца добили различите позиције у администрацији ИЕА.

За Москву је свакако важно и позитивно расположење авганистанских власти према самој Русији и њеним приступима међународним односима, укључујући и приступ специјалној војној операцији.

Авганистанци с надом гледају на супротстављање Русије колективном Западу, верујући да ће Русија „издржати овај притисак и успети да преиспита монополарни светски поредак“.

Тако се може рећи да су талибани прошли пробни период који је Москва поставила пре него што их искључи са списка терориста.

Утицај на економске и политичке односе

Задржавање статуса „терористичке организације“ за „Талибан“ кочило је развој билатералних контаката између Москве и Кабула. То је утицало на трговинске односе и отежавало рад предузетника који желе да послују са Авганистаном због страха од кривичног гоњења због оправдавања или финансирања тероризма.

Терористички напад као изазов иницијативама

Међутим, перспектива искључења талибана са списка терориста и њихово зближавање с Русијом не одговара свима.

Током терористичког напада у Кабулу, погинуо је Халил Хакани, министар за избеглице и репатријацију у влади талибана. Експерти сматрају да је напад део борбе између различитих струја унутар Авганистана, као и реакција на спољне притиске.

Успех у борби против тероризма

Упркос изазовима, талибани су остварили значајан напредак у борби против тероризма. Број терористичких напада се драстично смањио у последњих неколико година, док је активност групације ИГИЛ-Х* у Авганистану знатно смањена.

Такође, талибани су показали напредак у борби против трговине наркотицима, што је додатни аргумент за преиспитивање њиховог статуса.

(*Талибан и ИГИЛ су у Русији означени као терористичке организације и њихова делатност је забрањена.)ж

В.Т./Васељенска

Бонус видео