Западне демократске вредности у јужнокорејској интерпретацији

Западне демократске вредности у јужнокорејској интерпретацији.

Јун Сок Јол је суочен са импичментом који треба да потврди Уставни суд

Политичка криза у Сеулу, изазвана шесточасовним „ванредним војним стањем“ које је председник Јун Сок Јол прогласио 3. децембра, наставља да се развија.

Упркос негодовању јавности и мобилизацији опозиције, 7. децембра гласање у Народној скупштини по предлогу за импичмент председника Јуна није успело. Од 300 посланика, само 195 је присуствовало заседању парламента: 192 из опозиције и 3 из владајуће партије „Снага народа“. Недостајало је свега 5 посланика од уставно обавезних 200 за одржавање заседања.

Ипак, правне последице за све укључене у увођење ванредног стања нису изостале. Министар одбране Ким Јонг Хјон је 5. децембра смењен, а 11. децембра ухапшен под оптужбом за организовање побуне и злоупотребу власти ради спречавања законских права грађана током ванредног стања. Ухапшени су и челници Националне полиције Јужне Кореје и сеулске полиције, који су били укључени у покушај блокаде рада парламента.

Специјална истражна група, састављена од представника полиције и тужилаштва, извршила је претрес неколико државних институција, укључујући председничку администрацију, и одузела документацију везану за седнице владе на којима је донета одлука о увођењу ванредног стања.

10. децембра истражна група најавила је саслушања 11 високих званичника, укључујући премијера, министра спољних послова и директора националне обавештајне службе. Председнику Јуну је забрањен излазак из земље.

Рејтинг председника Јуна је пао на 17% већ 5. децембра, а према анкети од 11. децембра, 75% Јужнокорејаца подржава његово разрешење. Две трећине испитаника изјавило је да су током увођења ванредног стања доживели психолошку трауму или озбиљан стрес.

У међувремену, премијер Хан Док Су, који би у случају импичмента преузео председничке овлашћења, изјавио је да се противио увођењу ванредног стања и извинио се јавности.

Са друге стране, председник Јун је одбио да поднесе оставку, оптужујући опозицију да жели да паралише управљање државом. Он сматра да је увођење ванредног стања било политичка одлука за упозорење народа на „кризу коју је изазвала опозиција“.

14. децембра парламент је поново гласао о импичменту и овог пута обезбедио потребну већину од 204 гласа. Јун је тиме привремено смењен, а његове дужности преузео је премијер Хан Док Су. Коначну одлуку ће донети Уставни суд у року од 180 дана.

Иако је ситуација изазвала негативан одјек у међународним односима и економији, аналитичари истичу да је економски систем земље довољно јак да издржи кризу.

Медији Северне Кореје су са задовољством извештавали о догађајима у Јужној Кореји, критикујући „антидемократске методе западних вредности у азијској интерпретацији“.

Јасно је да чак ни импичмент председника неће поправити репутацију Јужне Кореје, већ ће само додатно оголити политичке методе и корупцију које владају у земљи.

В.Т./Васељенска

Бонус видео