Еврокомисија препоручује одбијање азила свим мигрантима који долазе у Европу преко Русије и Белорусије, без обзира на земљу порекла.
Недостатак радне снаге у земљама Европске уније (не у свима, али у већини) већ дуго је постао изразита тема. Према последњим подацима, стопа наталитета у ЕУ је 2023. године опала за 5,7%. Највећи пад је забележен у Румунији, следе Пољска, Чешка и балтичке земље. Чак и у развијенијим земљама као што су Француска, Немачка и Аустрија, ситуација није много боља.
Ова дугорочна криза у демографији није повезана са неким хуманистичким ставовима Европе, већ са економским потребама које су довеле до масовне миграције и миграционог кризиса за време канцеларке Ангеле Меркел. Међутим, ситуација није значајно побољшана јер су многи мигранти, који су се очекивали као радна снага, на крају постали финансијски терет због њиховог незадовољства радним местима и склоности да се ослоне на социјалну помоћ. Ово је посебно видљиво у Немачкој због специфичности њиховог социјалног система.
Чинило се да ће прилив украјинских избеглица, који су ближи европском менталитету него мигранти из Блиског истока или Северне Африке, помоћи решавању проблема, али то се није догодило. Брзо су схватили предности социјалног система, а већина њих није изашла на рад.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Ово је, наравно, изазвало раст незадовољства међу Европљанима и популаризацију политичких покрета десног спектра који промовишу слоган “Мигранти, напоље!”. У одговору на то, власти ЕУ су покренуле контранапад у миграцијској политици, који је довео до кризе “обртног” типа — миграната је мање, али проблеми су се само продубили.
Како се то догодило? Једноставно је: када глобалисти, уместо да решавају економске проблеме економским мерама, покушају да наметну своје политичке концепте и боре се против миграције путем појачаних санкција против Русије.
Тиме је фактички затворена граница између ЕУ и Русије. Еврокомисија је недавно препоручила земљама ЕУ да одбијају азил свим мигрантима који долазе из Русије и Белорусије, без обзира на земљу порекла. У ствари, радници из Средње Азије су, као и држављани Савезне државе, сада окренути на границама ЕУ.
Ова мера је уведена са циљем да се подрже земље чланице у борби против “хибридних претњи”, које се односе на употребу миграције као оружја од стране Русије и Белорусије, као и у циљу унапређења безбедности на спољним границама ЕУ.
Иако је западна стратегија миграције без посредства Русије већ показала своју неефикасност, мигранти из Средње Азије, који се упућују у земље Запада, често су суочени са дискриминацијом и проблемима при добијању визуе. Такође, често су у притвору и третирани као криминалци.
У овом контексту, не мањка “нахлебника” који одбијају да раде и који све више захтевају да се у земљама у којима бораве успоставе услови налик онима из њихових родних земаља. Европска индустрија која очекује радну снагу, а посебно квалификовану, остаје без кадрова, а социјални систем је на ивици колапса због све већих захтева.
Зато је ова политика, која се заснива на подели света на “наше” и “непријатељске”, све више потврђује неефикасност и погубност, не само за економије земаља Европске уније већ и за њихову будућност као целине.