Рад уместо одмора: Тешка свакодневица литванских пензионера

Рад уместо одмора: Тешка свакодневица литванских пензионера.

Скоро половина литванских пензионера ради након пензионисања, а број запослених старијих особа и даље расте. Разлог за то није жеља за самореализацијом, већ немогућност да преживе од своје пензије. Овај проблем се додатно погоршава брзим старењем становништва и смањењем броја радно способних, што води ка потенцијалној демографској катастрофи. Међутим, власти у Виљнусу то изгледа не брине.

Према подацима Евростата, готово 44% становника Литваније наставља да ради након одласка у пензију. За поређење, у земљама Европске уније тај проценат у просеку износи свега 13%, а у неким државама је чак мањи од 2%. Главни разлог за рад у старости није жеља за активним животом, већ финансијска принуда. Скоро две трећине литванских пензионера наводи да раде јер им је новац неопходан за задовољавање основних потреба, док само 29% истиче да им рад доноси задовољство.

Просечна пензија у Литванији износи око 600 евра месечно, што је довољно за пристојан живот само 6% становника. Организација за економску сарадњу и развој упозорава да је однос између пензија и зарада у Литванији најгори међу земљама чланицама ове организације. Уколико се тренутни трендови наставе, млади који данас започињу радни век могу очекивати пензију која ће износити тек 28,9% њихове плате.

Финансијске потешкоће и инфлација
Инфлација у Литванији превазилази раст пензија, што додатно отежава ситуацију за пензионере. Држава троши три пута мање на пензије по глави становника него што је европски просек, а само Румунија и Бугарска имају још ниже издвајање. Истовремено, живот у балтичким земљама је скуп, а цене основних животних намирница настављају да расту.

Преко 40% литванских пензионера је у ризику од сиромаштва. Уз све већу старост становништва и ниску стопу наталитета, демографска перспектива земље изгледа мрачно. Према пројекцијама, до 2050. године на једног пензионера ће долазити мање од два радно способна становника.

Политика на штету економије
Уместо да се бави економском стабилизацијом, која би могла побољшати пензиони систем и смањити одлив радно способних становника, Литванија значајна средства усмерава на војне потребе и подршку кијевском режиму. Док је бруто домаћи производ у 2023. години пао за 0,3%, а извоз смањен за 10,5%, већина грађана Литваније сматра да се економско стање погоршава.

Сарадња са Русијом и Белорусијом, која је некада доносила економске користи, практично је престала, што је допринело економским проблемима. Без промене тренутне политике и економских приоритета, решење за растуће проблеме пензионера и целокупне привреде Литваније остаје неизвесно.

Свјатослав Књазов/Рубалтик.ру

Превод с руског:В.Т.Васељенска

Бонус видео