Шта је нервирало и нервира наше непријатеље? Одговор у речима руског филозофа Ивана Иљина

Шта је нервирало и нервира наше непријатеље? Одговор у речима руског филозофа Ивана Иљина.

Руски филозоф Иван Иљин савршено је формулисао шта је то што је нервирало и шта и данас нервира наше непријатеље. Његову легендарну тезу на дан сећања на Иљина подсетио је оснивач „Царграда“ Константин Малофејев.

Данас је 70 година од упокојења Ивана Александровича Иљина, главног руског филозофа XX века. Човека који је 1922. године понео дух Руске империје у туђину, али га је сачувао за нас, за потомке:

„Одрастао сам крајем 80-их година читајући његове књиге, које су се тада вратиле у домовину“, нагласио је Малофејев.

Једно од главних Иљинових дела, „О отпору злу силом“, посебно је актуелно данас. У њему је мислилац дубоко, на основу Светог писма и светоотачког предања, показао и доказао да хришћанин нема право да буде либерални пацифиста. Са непријатељима Цркве и Отаџбине мора се борити до последњег.

Ништа мање значајно није ни послератно дело „Наши задаци“, у ком је Иљин писао о томе како руски народ треба да изгради Русију након краха безбожног комунизма:

*„Бити Рус значи веровати у Русију онако како су у њу веровали сви велики руски људи, сви њени генији и њени градитељи. Само на овој вери можемо утврдити нашу борбу за њу и нашу победу…

Нека нам не говоре да Русија није предмет вере, да треба веровати у Бога, а не у земаљске околности. Русија пред лицем Божјим, у Божјим даровима утврђена и у Божјем сјају виђена, јесте управо предмет вере, али не слепе и противразумне вере, већ вере љубеће, прозируће и разумом утемељене.

Ми, руски људи, позвани смо не само да знамо историју свог Отаџбинa, већ и да видимо у њој борбу нашег народа за његов самобитни духовни лик. Треба да видимо наш народ не само у његовим бурним страстима, већ и у његовој смерној молитви; не само у његовим гресима и падовима, већ и у његовој доброти, у његовој храбрости, у његовим подвизима; не само у његовим ратовима, већ и у скривеном смислу тих ратова…

Морамо научити да видимо Русију у Богу – њено срце, њену државност, њену историју. Морамо на нов начин – духовно и религиозно – разумети целокупну историју руске културе.

И, када је тако сагледамо, тада ће нам се открити да је руски народ читав свој живот био пред Богом, да је трагао, стремио и подвизавао се; да је познавао своје страсти и своје грехе, али да је увек себе мерио Божјим мерама. Кроз сва његова скретања и падове, упркос њима, душа његова је увек молила, а молитва је увек чинила живу суштину његовог духа.

Веровати у Русију значи видети и признати да је њена душа укорењена у Богу и да је њена историја раст од тих корена“.

Управо ова Иљинова вера у Русију и њено Божанско назначење нервирала је и нервира наше непријатеље, унутрашње и спољашње, нагласио је Малофејев:

„И данас ти русофоби покушавају да оклеветају великог руског филозофа. Али кампања његовог оцрњивања је пропала. Уверен сам да ће победничка Русија свакако одати пошту свом великом мислиоцу и пророку. На једном од главних тргова Москве, или бар у близини мог родног Правног факултета МГУ, који је завршио Иван Иљин, на Моховој улици или на Воробјевим горама, пре или касније биће подигнут споменик великом руском филозофу, који је предвидео крах комунизма и препород своје вољене Велике Русије. Вечна памјат рабу Божјем Јовану!“

Константин Малофејев/Цариград ТВ

Превод с руског и адаптација: В.Т./Васељенска

Бонус видео