Српска огњишта на подручју зеничке котлине све празнија
Српска огњишта на подручју зеничке котлине све празнија.
Иако нема физичких напада, Срби са подручја зеничке котлине су и даље, три деценије након рата, на маргини свог града. Српска насеља већ годинама немају струју, док мештани у суседним, бошњачким кућама, удаљеним свега неколико стотина метара, имају, што је, кажу, само један од разлога за поновно напуштање родног огњишта.
Ниједно српско насеље од последњег рата није, кажу упућени, обновљено. Срби који су одлучили да се врате и остану на својим огњиштима су, поручују они, хероји, јер живе у веома тешким условима.
Парох зенички протојереј Марко Малеш истакао је за “Глас Српске” да се за 18 година, колико је на овом подручју, број Срба нагло смањује.
- У Зеници су углавном остали старији људи, пензионери, како би сачували или, уколико би се указала добра прилика, продали своју имовину. Њихова деца су већином у иностранству или у Републици Српској – казао је Малеш.
Додао је да се од 2.000 Срба свега њих 500 изјашњавају као православци.
- Код нас је јако лоша економска ситуација. Да је овде индустрија, као што је била пре рата, људи би се сигурно враћали. Међутим, ако неко већ 30 година живи негде другде и добио је другу генерацију потомака који су се, такође, снашли, тешко да ће се одлучити на повратак у Зеницу – рекао је Малеш.
Српска православна црква у Зеници активно ради на побољшању климе, као предуслова за бољи живот свих грађана. Као пример навео је добру сарадњу са осталим верским заједницама.
- Међусобно се посећујемо за верске празнике, идемо једни другима на пријеме. Сви заједно смо успели да станемо у траг вандалима који су пре десетак година уништавали црквену имовину. Наши позиви нису уродили плодом, па смо кроз међурелигијски дијалог заједно слали поруке осуде напада на верске објекте и то је уродило плодом – казао је Малеш.
Подсетио је да су у протеклим деценијама обновили порушене капеле, цркве, а ни гробља више нису на мети вандала, као што су била деведесетих година прошлог века.
- Упркос томе, имамо села где је некад било стотинак домаћинстава, а у којима више нико не живи – каже Малеш.
Према његовим речима, повратак у Зеницу стао је 2000. године, а од тада па до данас се, каже, на прсте једне руке може набројати колико се породица вратило.
Вођени жељом да оживе завичај, окупљени око Српског просветног и културног друштва “Просвета”, неколицина Зеничана покушава да отргне од заборава обичаје и традицију свог народа. Председник овог друштва Бошко Јефић казао је да се стање на подручју Зенице, у односу на послератни период, није много променило.- И оно мало повратника, који су одлучили да се врате на огњиште, нису дуго остали у Зеници, јер ни у једном сегменту нису имали подршку локалне власти, првенствено када је реч о запошљавању – казао је Јефић, једини Србин који је у протеклих 15 година запослен у Градској управи Зенице.
Каже да у Зеници немају коме да се обрате.
- Ово мало Срба, који се тако изјашњавају, углавном то раде због некаквих позиција, а кад треба да се помогне просвети и цркви, онда окрену леђа – рекао је Јефић.
Дејтонски споразум, тврди он, никад у потпуности није испоштован, а да је тако, најбоље показује пример некад етнички чистог српског села Дривуша, где су сада остале само четири куће.
- То село сада су масовно населиле бошњачке породице. Имали смо и ситуацију да српске куће током рата нису ни такнуте, међутим, после су девастиране. Примера ради, у селу Осојница кућа једног повратника је чак два пута обновљена и оба пута је девастирана – истакао је Јефић.
Осим тога, ниједну марку у виду подршке од локалне власти, истакао је он, никада нису добили ни за рад СПКД “Просвета”, које је национално друштво у граду, али и кантону.
- Градска управа Зеница нема осећаја за културу и културне заједнице. Углавном се финансирамо из сопствених средстава, која и нису баш нешто велика. Наставићемо да организујемо пријеме за Божић и Васкрс. Све од себе ћемо дати да не угасимо и ту традицију, као што је то био случај са пакетићима за децу – казао је Јефић.
Колико је Срба живело на овом подручју, најбоље сведочи и изјава једног свештеника Српске православне цркве да се “од Зенице до Сарајева пешке може доћи ходајући све српском земљом”.
Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић рекао је да су пре рата на подручју Зенице, где је живело близу 30.000 Срба, већину насеља чинила српска села.- Сва српска села на подручју тог града су запаљена и уништена. Срушене су и православне капеле у већински српским селима Свиће, Мутница, Беле Воде, Клопче, Враца Горња, Бистрица Горња, Јањићи, Кованићи, Лијеске, Лозник, Осојница, Плавчићи, Понихово, Путовичко поље, Клопачки врх, а рушена су и православна гробља – рекао је Радановић.
Додао је да ништа српско на подручју овог града није остало, па чак ниједно дрво.
- Недавно сам био код једног Србина у Зеници. Он је имао у поседу парцеле са 90 дунума шуме на подручју села Мошћаница, у општини Зеница, а која је до последњег дрвета исечена, док власник живи као социјални случај. Тих 90 дунума шуме сада вреди 200.000 марака и он би данас био богат човек – казао је Радановић.
Према његовим речима, у српским селима, која су зарасла, нема струје ни воде.
- Џаба неком земља у Осојници, која је на десетом километру од града, јер људи немају пута. Струја није дошла од 1992. године, када је село запаљено – казао је Радановић.
Провокације
У Зеници је почетком године запаљена застава Републике Српске, док је група хулигана узвикивала “Алаху-екбер” и “Текбир”. Вандалски чин догодио се тачно 9. јануара, на дан када је Република Српска обележила свој празник-Дан Републике.
Данијела Бајић/Глас Српске
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
