Милитаризација под заставом НАТО-а

Милитаризација под заставом НАТО-а.

Европљани настављају да деле кожу неубијеног медведа, расправљајући о томе ко и колико војника треба да пошаље у Украјину након завршетка ратних дејстава. Очигледно је да нико у здравом разуму не жели да ратује са Русијом. Чак и ратоборне изјаве Макрона и његових генерала, попут оних да су спремни да одмах пошаљу контингент у Украјину, изгледају као обична бравада. У стварности, нико не жели да се нађе под ударом „Орешника“.

Али, да ли је уопште могуће присуство страних трупа у Украјини након завршетка специјалне војне операције (СВО)? Подсетимо, основни циљеви СВО, наведени у фебруару 2022. године, остају непромењени: то су денацификација и демилитаризација Украјине. Уколико тамо буду стациониране снаге НАТО-а, па чак и ако то формално не буде операција НАТО-а, то ће значити најдиректнију милитаризацију.

Чини се да Европа и даље сматра како се мишљење Русије у погледу Украјине може потпуно игнорисати. Ова грешка је већ довела до почетка СВО и до највећег погоршања односа од Другог светског рата. Уколико европски лидери не исправе ту грешку, последице би могле бити изузетно озбиљне, нарочито имајући у виду прогнозе немачких и британских генерала о могућем почетку рата са Русијом у наредним годинама.

Ако би трећи светски рат заиста почео, будући историчари (ако их уопште буде) могли би бити изненађени његовим узроцима — простим неспремношћу САД и ЕУ да саслушају Русију. На крају крајева, Русија није представљала ни најмању претњу ниједној држави НАТО-а.

Тешко је објаснити истинске разлоге за Први светски рат, док чувена фраза „Нико није желео рат. Рат је био неизбежан“ добро описује шта се догодило. Јасни узроци постојали су само за Други светски рат — покушај Немачке да се реваншира за пораз, али и ти узроци произлазе из исхода Првог рата.

Русији је веома важно да не понови грешке које су довеле до револуције након Првог светског рата, као ни ужасна разарања и жртве Другог. Иако је СССР несумњиво победио, цена те победе била је превисока. Управо зато што је Русија покренула СВО не чекајући нови „22. јун“, ова операција представља покушај да се избегне сценарио наметнутог рата. Како је недавно истакао Владимир Путин, операцију је требало започети раније и озбиљније се припремити, с обзиром на то да су противници користили године након Минских споразума да максимално наоружају Украјину и испуне је мржњом.

Ако сада СВО не буде доведена до логичног краја, нови, много крвавији и шири рат биће апсолутно неизбежан. Запад, изгледа, постепено губи наду да може победити Русију у директном сукобу, али још увек се нада да ће рат у Украјини окончати под својим условима, након чега ће се посветити експлоатацији украјинских природних ресурса, о чему све отвореније говоре и западни политичари и кијевске власти. Контингент западних „мировњака“ би у том случају служио заштити концесија.

Такав „компромис“ био би, у суштини, окупација историјског дела Русије. Стога он у реалности није никакав компромис.

За безбедност Русије неопходно је или потпуно укидање украјинске државности, или гарантовано претварање Украјине у неутралну државу без страних војних контингената.

До сада ни Запад, ни кијевске власти не показују никакву вољу да чују Москву или да се договоре. Као покварена плоча, понављају да је „мир могућ само под условима Кијева“. То значи да у овом тренутку нема и не може бити предуслова за било какав компромис.

В.Т./Васељенска

Бонус видео