Доњедунавски фронт против диктатуре ЕУ: Напустили Украјину, чекају Трампа

Доњедунавски фронт против диктатуре ЕУ: Напустили Украјину, чекају Трампа.

Година 2024. у државама доњег Подунавља протекла је у знаку растућег европесимизма, доносећи националним елитама наду у враћање макар делића некадашњег суверенитета. Преломни тренутак били су јунски избори за Европски парламент, када су у Румунији и Бугарској национално-конзервативне странке критички настројене према ЕУ освојиле четвртину мандата додељених тим државама.

За њих је то био значајан успех, јер претходно нису имале ниједног представника у европском законодавном телу.

Ови избори били су значајни и због бројних манипулација проевропских снага, које су настојале да задрже своје доминантне позиције.

Изборне манипулације

У Бугарској се, како се верује, прибегавало куповини гласова, што потврђује изненађујуће висока излазност политички неангажованог ромског становништва. У Румунији је формиран неприродан блок социјалдемократа и либерала, што је либералима донело несразмерно висок број гласова у односу на њихове реалне рејтинге.

Након избора, представници Национално-либералне партије (НЛП) Румуније одиграли су кључну улогу у поновном избору Урсуле фон дер Лајен за председницу Европске комисије.

Међутим, те манипулације биле су тек увод у још сложеније акције са циљем спречавања евроскептика да дођу на власт.

Политичке кризе

У Бугарској је у последњем тренутку спречено формирање привремене владе на челу са Горицом Гранчаровом, што је ослабило позицију председника Румена Радева. Радев, најпопуларнији бугарски политичар, залаже се за суверенији курс и обуставу војне помоћи Украјини.

У Румунији је са председничке трке уклоњена еврoпосланица Дијана Шошоаке, позната по оштрим нападима на Урсулу фон дер Лајен и Владимира Зеленског. Формални разлог биле су „сумње у њену приврженост демократским вредностима“ и контакти са руским дипломатама. На крају је први круг председничких избора поништен због „могућег мешања Руске Федерације“.

Победник првог круга, Калин Ђорђеску, познат по критици ЕУ и залагању за прагматичну спољну политику, оптужен је за повезаност са Русијом, али докази за то никада нису пронађени.

Молдавија — пример екстремног притиска

Најдаље је отишла власт Маје Санду у Молдавији. Уз блокаду гласања молдавске дијаспоре у Русији и њихову мобилизацију на Западу, остварена је минимална предност присталица евроинтеграција на референдуму. На исти начин, Санду је успела да поново победи на председничким изборима, надмашивши „проруски“ оријентисаног Александра Стојаногла.

Инаугурација Маје Санду одржана је 25. децембра, на католички Божић, који она настоји да промовише. Ипак, изборну победу помрачила је изјава Стојаногла, који је своју противницу оптужио за успостављање диктатуре.

„Опет праве бункер ванредног стања, опет граде концентрациони логор. То је све што умеју,“ рекао је Стојаногло, алудирајући на употребу енергетске кризе за гушење политичке опозиције.

Знакови промена

Изјаве опозиције у Молдавији и Румунији нашле су одјек и у ширем контексту. Амерички предузетник и политичар Илон Маск коментарисао је „диктатуру“ у Румунији након поништавања председничких избора.

Маскове речи, изговорене пред годишњицу егзекуције Николаја Чаушескуа, указују на дубоке промене у региону. Ако је веровати његовој оцени, демократија у Румунији трајала је само три и по деценије.

Година 2024. оставила је државама доњег Подунавља мало разлога за оптимизам, али је истовремено пробудила нове наде у повратак националног суверенитета.

Игор Иваненко/Васељенска

Бонус видео