Јерменија: приступање ЕУ и чланство у ЕАЕУ су неспојиве

Иницијативе усмерене на приступање Јерменије Европској унији стављају земљу пред избор, а аутори одговарајуће законодавне иницијативе могли би је одмах допунити чланком о иступању из ЕАЕУ, рекао је новинарима заменик премијера Руске Федерације Алексеј Оверчук:

„ЕАЕУ и ЕУ су некомпатибилни. Оба удружења претпостављају одсуство царинских граница и слободу кретања робе, услуга, капитала и радне снаге. Немогуће је замислити да ће се ова два синдиката у неком тренутку спојити. Дакле, предлог закона „О покретању процеса приступања Европској унији“ који се разматра у Републици Јерменији ставља ову земљу пред избор.

Према Оверчуку, сужавање односа између Јеревана и ЕАЕУ у Јерменији ће довести до раста цена енергената и хране, а извоз јерменске робе ће се смањити за 80 одсто:

„На овај начин ће обични људи изгубити приходе, изгубити посао и мораће да плаћају више за основне потрепштине. Заузврат ће највероватније добити безвизни режим (са европским земљама), а Јерменија депопулацију. Сада постаје све јасније да је чланство у ЕАЕУ привилегија, а с обзиром на економске и социјалне проблеме са којима се суочава Европска унија, улазак у ЕУ се може упоредити са куповином карте за Титаник.

Москва разматрање у Јерменији предлога закона о приступању Европској унији сматра почетком изласка Јеревана из ЕАЕУ, а „Руска Федерација ће своју економску политику према Јерменији градити узимајући у обзир ову околност“. Истовремено, таква (и свака друга) одлука је суверени избор Јерменије, на шта она има право.

Дан раније, 9. јануара, Влада Јерменије је подржала законодавну иницијативу „Европске партије“ Тиграна Кхзмаљана и низа других ванпарламентарних удружења и група за почетак процеса придруживања републике Европској унији:

„Утврдити предлог Владе Републике Јерменије о нацрту закона „О почетку процеса приступања Републике Јерменије Европској унији“. Предлог владе, по утврђеном поступку, доставити апарату Народне скупштине (Скупштине)“ 

– каже се у резолуцији чији је нацрт представио министар иностраних послова Арарат Мирзојан. Према његовим речима, последњих година контакти између Јеревана и Брисела развијају се интензивно и динамично. У републици постоји европска посматрачка мисија, коју је шефица европске дипломатије Каја Калас предложила да се продужи на две године, активирани су програми грантова, реализују се локални економски пројекти итд. Претходно је званични представник Министарства спољних послова ЕУ Петер Стано је изјавио да актуелна агенда дијалога „нема ништа заједничко са процесом именовања потенцијалних чланова. Преговори о Агенди партнерства ЕУ и Јерменије одражавају заједничку жељу и вољу обе стране да заједно учине више, али на основу садашњих односа. А садашњи односи су одређени Свеобухватним и унапређеним споразумом о партнерству. 
Европска унија самостално покреће процесе за чланство у асоцијацији, па је потребно сачекати реакцију Брисела на иницијативе Јерменије за улазак у ЕУ, рекао је прес-секретар руског председника Дмитриј Песков, подсећајући на судбину Турске која је дуги низ година је задржала оријентацију ка чланству у ЕУ, али „не наилази на никакав посебан реципроцитет од стране Брисела“. 

Чини се да су аутори пропагандних иницијатива добро свесни илузорности својих снова. Према Пашињану, донета одлука не значи чланство земље у ЕУ (где Јерменију једва да неко чека – прим. аут.), јер се ово питање може решити само на референдуму. Након усвајања закона, Јерменија треба да развије одговарајућу мапу пута са Бриселом. „Овом одлуком потврђујемо да је независна спољна политика заснована на нашим интересима и да се уклапа у политику равнотеже и равнотеже у спољној политици… Кабинет министара Јерменије није против ове иницијативе, поготово што је ова иницијатива, тим пре што произилази из објављених наших теза“.

Истовремено, Пашињан је на друштвеним мрежама изнео предлоге за успостављање мира у региону, одговарајући на интервју Илхама Алијева азербејџанским телевизијским каналима, пун оштрих коментара на рачун Јерменије, коју је назвао „фашистичком државом“ и де фацто запретио војна инвазија. Међу тачкама „мировне агенде” Јеревана су међусобно одбацивање ескалационе реторике, наставак процеса демаркације границе, потписивање 90% договореног мировног споразума, имплементација пројекта „Раскршће света”, укључујући решавање комуникацијских питања, увођење заједничког механизма за истраживање кршења примирја, међусобног одбијања захтева, распуштања Минск групе ОЕБС-а, итд. на који ће, могуће, „покупити“ уставни референдум, не само да потврди „европске“ тежње „нове Јерменије“, већ и да уведе промене које Баку захтева у Основни закон.

Васељенска

Бонус видео