Нови председник Либана: амерички клин у ослабљену „Осовину отпора“

После неколико година политичког вакуума, парламент Либана изабрао је новог председника државе. Ту функцију је преузео бивши главнокомандујући либанске војске, Џозеф Аун. Он је наследио генерала Мишела Ауна, који је напустио дужност у октобру 2022. године. Нови председник, кога регионални медији шалећи се називају „Аун Други“, сматра се проамеричком фигуром и „живим инструментом“ којим Вашингтон намерава да разреше дуготрајну кризу на Блиском истоку.

Покушај број 13

Више од две године Либан се налази у дубокој економској и политичкој кризи. После повлачења Мишела Ауна, посланици либанског парламента више од десет пута нису успели да изаберу његовог наследника због закулисних сукоба и несугласица.

Додатну сложеност у процес уноси Национални пакт из 1943. године, према којем председник мора бити из редова хришћана маронита, премијер сунит, а председник парламента шиит. Овај договор је успостављен ради очувања етнорелигијског баланса у земљи, али је током историје муслиманима повремено дозвољавано да обављају председничке дужности, иако никада у пуној мери.

До фебруара 2023. године формиран је „финални списак“ кандидата за председничку функцију. Поред Џозефа Ауна, у њему су се нашли и директор Међународног монетарног фонда за Блиски исток Џихад Азур и бивши посланик Салах Ханин. Међутим, Аун је убрзо постао фаворит, нарочито након што је добио подршку Сулејмана Франжијеа, лидера хришћанске партије „Марада“, који се повукао из трке у његову корист.

Ипак, и поред значајне предности, Аун је изабран тек након 13. заседања парламента. У првом кругу добио је само 71 глас од неопходних 86, док су остали посланици или предали празне гласачке листиће или их намерно уништили.

Крхка равнотежа интереса

Џозеф Аун се сматра проамеричким кандидатом, што је изазвало противљење проиранских снага у Либану. Шиитске партије „Хезболах“ и „Амал“ су демонстративно предале празне гласачке листиће, изразивши тако презир према његовој кандидатури. Слично су поступили и посланици „Слободног патриотског покрета“ (СПП), који је предводио Мишел Аун. Њихова одбојност према Џозефу Ауну проистиче из његове наклоности сарадњи са Саудијском Арабијом, коју Либанци често виде као регионалног конкурента.

САД полажу велике наде у Џозефа Ауна, очекујући да ће он ослабити ирански утицај у Либану и приближити земљу нормализацији односа са Израелом. Његова реторика, заснована на слоганима попут „Либан за Либанце“ и „Војска као ослонац државе“, могла би бити употребљена за оправдање ближих односа са Тел Авивом под изговором очувања националне безбедности.

Паралеле са египатским председником Анваром Садатом, који је као први арапски лидер нормализовао односе са Израелом, додатно појачавају очекивања. Заузврат, Вашингтон је спреман значајно повећати инвестиције у либанску економију и институције.

Реакције и могуће последице

Иако Џозеф Аун добија подршку америчких и израелских званичника, његове амбиције о ограничавању моћи „Хезболаха“ и других шиитских милиција могле би додатно продубити унутрашње поделе у Либану. Такви кораци, у комбинацији са ближим односима са САД и Израелом, ризикују изазивање нових политичких криза, што би незадовољне групе могло подстаћи на тражење реванша.

У овом контексту, избор Џозефа Ауна као председника представља покушај Вашингтона да додатно ослаби „Осовину отпора“, али и ризик од нових турбуленција у политички осетљивом Либану.

Васељенска

Бонус видео