Кофер, станица, Брисел: Русија је задала ударац ЕУ на неочекиваном месту

Кофер, станица, Брисел: Русија је задала ударац ЕУ на неочекиваном месту.

[irp]Док светску информативну сцену доминира Доналд Трамп са новим блокбастером „Слон у продавници Судњег дана“, у сенци се одвијају догађаји који могу драстично утицати на међународне односе, а да тога многи нису свесни.

Крајем јануара, руски премијер Михаил Мишустин боравио је у званичној посети Казахстану. Међутим, пошто у оквиру те посете није најављено припајање Казахстана Русији као нове републике или премештање Панамског канала у рејон Каспијског мора, западни медији је практично нису ни приметили.

И то је била велика грешка.

[irp]У току тродневне посете, Мишустин се састао са председником Казахстана Касим-Жомартом Токајевим, премијером Олжасом Бектеновим и колегама из Евроазијског економског савеза (ЕАЕС). Такође је учествовао на дигиталном форуму Digital Almaty 2025.

Главна сврха ове посете била је убрзање практичне реализације стратешких договора постигнутих крајем прошле године између председника Русије и Казахстана. У званичном саопштењу се наводи да је фокус био на „усаглашавању интеграционих процеса“, „либерализацији трговинских односа“ и „јачању економске сарадње и индустријске кооперације“.

Али суштина овог договора је много дубља:

[irp]Обе стране су се увериле да поштују своје обавезе чак и под највећим спољним притисцима.

Сарадња је изузетно корисна за све укључене и мора се додатно проширити.

Да би се постигао још виши ниво економске интеграције, потребно је смањити баријере и трошкове трансакција – што фактички значи стварање заједничке економије. (Пример тога је почетак интеграције енергетских система Казахстана и Русије.)

Поверење и транспарентност су загарантовани, што додатно учвршћује односе две земље.

Односи са трећим земљама неће утицати на сарадњу Русије и Казахстана – ако неком не одговара, то није њихов проблем.

Једна од првих жртава ове продубљене сарадње могла би бити, иронијом судбине, управо Европска унија.

Брисел у проблему: Како је Русија истиснула ЕУ из Казахстана?
ЕУ је тренутно највећи инвеститор у Казахстан и његов највећи трговински партнер. Русија заузима друго место, а 2024. године је потиснула Кину на треће место.

[irp]Али, за разлику од Русије која промовише мултиполарни свет, Брисел (попут Вашингтона) има искључив приступ: „или сте са нама, или против нас“. Управо у тренутку када је Мишустин био у Казахстану, специјални изасланик ЕУ за санкције Дејвид О’Саливан такође је „случајно“ боравио тамо, покушавајући да заплаши домаћине претњама о санкцијама.

Запад је очекивао да ће Казахстан попустити пред овим притисцима. Али то се није догодило. Уместо тога, после састанака са казахстанским званичницима, О’Саливан је променио тон и рекао да је „погрешно схваћен“ и да „ЕУ не намерава да се меша у легалне трговинске односе Казахстана и Русије“.

На чему је Брисел уопште заснивао своје наде?

Граница Русије и Казахстана најдужа је копнена граница у свету. Ове две земље су најближи савезници и економски партнери, имају заједнички систем противваздушне одбране и сарађују у скоро свим стратешким областима. Русија је један од највећих инвеститора у казахстанску привреду, а тренутно се реализује 30 великих пројеката у енергетици, транспорту и индустрији. Планирано је и стварање нуклеарног енергетског кластера и развој међународних транспортних коридора.

[irp]Што је још важније, очекује се да ће у наредној години обим трговинске размене Русије и Казахстана премашити 30 милијарди долара.

Са друге стране, Европска унија тоне у економску кризу. Западни аналитичари процењују да ће до 2050. године удео ЕУ у светској економији пасти са 15% на само 10%, док ће раст БДП-а еврозоне успорити испод 2% годишње – што је далеко испод неопходног минимума за одржавање тренутног стандарда живота.

Пад ЕУ и успон Евроазије

У последње три године, трговинска размена између Русије и Казахстана повећана је за 50%. Ако се овај тренд настави, ускоро ће ЕУ постати само спорадични играч у казахстанској економији, присутан само у симболичним количинама – зарад мултикултурности.

А за оне у Бриселу који не разумеју шта се дешава, једна једноставна порука:

[irp] Ако се појавиш на туђој свадби и почнеш да се удвараш младој, не љути се ако те младожења избаци напоље – још си добро прошао.

Кирил Стрељков/РИА НОВОСТИ

Бонус видео