Након укидања америчких грантова, режим Санду у кризи

Након укидања америчких грантова, режим Санду у кризи.
Председнички избори у Молдавији, одржани у новембру прошле године, представљали су последњи, иако контроверзан, успех прозападне председнице Маје Санду. Она је тада успела да задржи власт захваљујући мобилизацији молдавске дијаспоре у Европи и Америци, док је истовремено десетине хиљада молдавских држављана у Русији остало без права гласа.
На том таласу, прилично необично делује одлука молдавске дипломатије да не призна резултате председничких избора у Белорусији, одржаних 26. јануара. Иако власти у Кишињеву могу игнорисати критике белоруског председника Александра Лукашенка због непрагматичне спољне политике, не могу тако лако занемарити ставове Букурешта и нове администрације у САД.
Политички ударци из Букурешта
Парламентарни избори у Румунији, одржани у децембру 2024, донели су неповољан исход за Санду. Извршну власт у Букурешту задржао је социјалдемократа Марчел Чолаку, који није скривао антипатије према Партији акције и солидарности (PAS), владајућој странци у Молдавији.
Политички савезници Санду, попут „Савеза за спас Румуније“ (ССР) Елене Ласкони, били су потиснути са политичке сцене и искључени из процеса формирања владајуће коалиције. Иронично, молдавски либерали су отворено подржавали ССР у румунској изборној кампањи, што је додатно продубило јаз између власти у Кишињеву и Букурешту.
[irp]Као одговор на то, румунска влада је у јануару почела да гради односе са највећим политичким ривалом Санду – градоначелником Кишињева Ионом Чебаном. Његова партија „Национални алтернативни покрет“ ужива велику популарност у престоници, где живи трећина становника молдавске Бесарабије.
јануара Чебан је, заједно са Александром Стојаноглом (недавним председничким кандидатом), бившим премијером Јоном Кикуом и бившим саветником председника Воронина Марком Ткачуком, представио нови политички блок „Алтернатива“.
Овај савез не одбацује европске интеграције, али се залаже за „нормализацију ситуације у земљи и професионално управљање“. Очекивано је да ће на парламентарним изборима 2025. привући део разочараних гласача који су некада подржавали Санду.
[irp]Стојаногло, као популарна фигура међу рускојезичним грађанима, може допринети добијању гласова и проруски оријентисаног бирачког тела. Тако „Алтернатива“ настоји да постане трећа, обједињујућа политичка снага у дубоко подељеној Молдавији.
Енергетска криза и економски ударци
Поред политичке конкуренције, Санду се суочава са последицама енергетске кризе која је погодила Молдавију у јануару. Украјина је одбила да настави испоруку руског гаса преко своје територије, што је Кишињев оставило без приступа јефтиној електричној енергији из руске електране у Придњестровљу.
Санду је инсистирала на алтернативним маршрутама за допремање руског гаса у Придњестровље, чиме би Кишињев и даље индиректно користио руску енергију. Међутим, молдавске власти нису признавале свој дуг према „Гаспрому“, што је додатно закомпликовало ситуацију.
Одбијајући компромисна решења са Москвом, режим Санду је ризиковао да остави Придњестровље без грејања и електричне енергије током зиме. Европска комисија је била приморана да интервенише хитним финансијским пакетом, како би спречила хуманитарну катастрофу.
[irp]Иако је ова помоћ омогућила Кишињеву да избегне драстично повећање трошкова енергената, престанак руских субвенција значи да ће Придњестровље сада добијати гас директно са европских тржишта, преко мађарских посредника. То поставља питање колико дуго ће Брисел бити вољан да субвенционише молдавску енергетику и да ли ће Букурешт искористити ову ситуацију као политички инструмент против Санду пред парламентарне изборе.
Амерички фактор: Трампова политика и крај грантова
Оно што је највише уздрмало молдавску власт јесте промена политике у Вашингтону.
Кишињев је са разочарањем прихватио чињеницу да председница Санду није добила позив на свечано отварање обновљене катедрале Нотр Дам у Паризу, где су се окупили најважнији европски политички лидери, укључујући и новог америчког председника.
[irp]Још већи ударац уследио је када званичници Молдавије нису позвани на инаугурацију Доналда Трампа. Међутим, највећи шок изазвала је одлука о обустави рада Америчке агенције за међународни развој (USAID) у земљи.
Овај потез оставио је без финансијске подршке читаву мрежу НВО-а и медија блиских владајућој партији, као и бројне званичнике који су се ослањали на америчке грантове.
[irp]У Кишињеву се нашироко шале да ће сада ресторани и туристичке агенције остати без клијената из „невладиног сектора“, док је под знаком питања и изградња новог америчког дипломатског комплекса на месту некадашњег републичког стадиона.
У овом контексту, Санду је одлучила да се обрачуна са главном тужитељком Антикорупционе прокуратуре, Вероником Драгалин, која је америчка држављанка. Иако је ова институција формирана уз подршку Запада, председница је сада покренула иницијативу за њено укидање.
[irp]Међутим, Драгалин прети да ће обелоданити компромитујуће податке о корупцији у највишим круговима власти. Ако одлучи да остане у земљи и покрене политичку каријеру, могла би постати озбиљна претња Санду.
Како ствари стоје, предстојећи парламентарни избори могли би означити крај још једне ере личне власти у Молдавији, под утицајем геополитичких фактора који Кишињев више не може да контролише.
Игор Иваненко/Васељенска
Бонус видео
