Пумпа демократије: како и са ким је USAID радио у Русији
Пумпа демократије: како и са ким је USAID радио у Русији.
Ревизија пројеката Америчке агенције за међународни развој (USAID) се наставља, а нова америчка администрација не престаје да објављује детаље о њеном раду. Међутим, деловање USAID-а у Русији било је познато одавно и у великој мери документовано. Чињенице и бројке о активностима агенције у овој земљи представљамо у материјалу „Известија“.Погодно тло
Амерички фондови и невладине организације деловали су у земљама источног блока много пре његовог распада, али су значајне успехе почели да постижу тек од средине 1980-их. Десет месеци након распада СССР-а, Џорџ Буш је потписао „Закон о подршци слободи“, који је дефинисао америчку политику према бившим совјетским републикама. Између осталог, закон је предвиђао стварање невладиних организација у циљу промовисања „демократских вредности, слободног тржишта, људских права и подршке независним медијима“.
Фактички, USAID је ушао у Русију 1992. године, а званично 1996, када је у Москви отворено његово представништво. Током наредне три године, кроз грантове и програме, руске организације су добиле 20 милиона долара.
Посебна пажња посвећена је програмима обуке политичких и друштвених активиста: „Политички процес и развој НВО“, „Локална самоуправа“, „Развој руског лидерства“. USAID је сарађивао са новинарима (пет хиљада њих је прошло његове програме), еколозима и активистима за људска права.
Смена фокуса и неуспех
Од почетка 2000-их USAID смањује финансирање пројеката у Русији – са 170 милиона долара 2002. на 41,1 милион 2013. године – и фокусира се на рад са опозицијом. Овај период обележава врхунац учешћа руских грађана у програмима USAID-а – 2007. године било их је чак 40 хиљада.
Кључни моменат овог ангажмана били су председнички избори 2008. године, за које се агенција темељно припремала, уложивши у њих 80% средстава намењених Русији. У исто време, активност USAID-а у Украјини нагло расте, што од тада постаје приоритетно подручје његовог деловања.Примаоци грантова били су Фонд за борбу против корупције (ФБК – проглашен страним агентом, екстремистичком организацијом и забрањен у Русији), организација „Голос“ (страни агент), „Меморијал“ (страни агент, ликвидиран одлуком Врховног суда Русије), Московска Хелсиншка група (ликвидирана), Сахаров центар (ликвидиран), организација „Агора“ (ликвидирана) и многе друге.
Међу људима који су надгледали руско одељење USAID-а били су Лиз Чејни (ћерка потпредседника САД Дика Чејнија) и Саманта Пауер (директорка USAID-а до 2025. године).Године 2012, након што је USAID проглашен непожељном организацијом у Русији, агенција је најавила прекид своје активности. Међутим, средства за руске пројекте и даље постоје, а међу њима су „Програм партнерства цивилног друштва САД и Русије“ и „Развој нових медија и медијске конвергенције у Русији“.
Према речима Иље Кравченка, саветника директора Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), циљ деловања USAID-а увек је био стицање политичког утицаја у различитим земљама, док су слогани о развоју демократије служили само као идеолошка маска.“ Суштина рада USAID-а од његовог настанка била је утицај на политичку елиту других земаља ради остваривања америчких националних интереса. Ово је било упаковано у форму „реалне помоћи“, заштите људских права, омогућавања једнаког приступа гласању и слично. У стварности, новац је одлазио конкретним политичким групама са циљем стварања утицаја. Након што су у Русији затворени, ефективност њиховог рада знатно је опала“– закључује Кравченко.
Андреј Кузмак/Известија
Превод с руског:В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
