Усташки терор: Ухапсили Српкињу пред седмогодишњим дететом, а њега питали: „Где ти је четничка капа“
Фото: Принтскрин
Хрватски терор не престаје, па су тако Српкињу Николину Бачкоњу осудили на казну затвора само зато што је објавила фотографију на друштвеним мрежама свог седмогодишњег детета са бадњаком и подигнута три прста!
Ове информације открио је Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, у Инфо јутру на Информер телевизији.
„Николина је једна млада мајка, која има 20 и нешто година. Има сина од седам година. Она је на Бадњи дан сликала свог сина који је носио српску шајкачу и сече бадњак и објавила је на свој Фејсбук. Николина је из Книна, има своју кућу и одлази тамо. Она има пуно пријатеља Хрвата, које воли и они њу воле и никад није имала проблем“, започео је Васиљковић.
Васиљковић је затим истакао да су Николину ухапсили пред њеним дететом.
„Дете је само изашло из куће кад је дошла полиција, где су га упитали: ‘Где ти је четничка капа’. А онда су његову мајку, Николину, ухапсили пред њим. Одвели је у затвор, малтретирали, понижавали, нису јој дали да се потпише ћирилицом у ЕУ. Дан након њеног пуштања из затвора, марширали су Книном и певали: ‘Ми, Хрвати, не пијемо вина, већ пијемо крви четника из Книна’. То по њима није прекршај у Хрватској, али је прекршај ако ти у Србији ставиш свету српску капу. Они више не прогањају војно способне мушкарце, они сада прогањају децу“, рекао је Васиљковић.
Информер
Драган Васиљковић је претјерао са тим силним „пријатељствима“ са ‘рватима. Није му познато да су у вријеме MAS-POK-а , као и крајем осамдесетих , управо ти „пријатељи“ и насмјешене комшије добијали задужења да прате Србе а већина је била и задужена да те своје Србе ликвидирају на сиггнал који би им био упућен. Управо због тога је и сам Даган имао , како сам тврди , доста пријатеља док је био на служењу затворске казне а нису га нападали из сасвим једноставног разлога а тај разлог је да је то све било по задатом сценарију.
И молио бих да ме нико не убјеђује да то није тако јер их јако добро познам као што их је познавала моја породица и моји преци које су коштала та „пријатељства“ а могао бих о свему томе писати и причати годинама али не бајке које нам сада прича човјек којег смо некада веома поштовали.