Ако Брисел не иде у Јереван – Јереван иде у Брисел!

Ако Брисел не иде у Јереван – Јереван иде у Брисел!

Исцрпљена сопственим економским проблемима, унутрашњим трзавицама и „ратом живаца“ са америчким председником Трампом, Европска унија је сазнала шта јој недостаје за потпуну срећу. Испоставило се да је то управо – чланство Јерменије!

[irp]Сведочанство одлучности Јеревана да европски избор постави као магистрални правац развоја за наредне деценије јесте одлука јерменског парламента да покрене процес прикључења земље „заједничком европском дому“.

Јерменија заиста покушава да се приближи Европској унији, али то је више симболичан и политички гест него реалан процес. Брисел није показао никакав конкретан интерес за пријем Јеревана у своје редове, а познато је да је процедура за проширење ЕУ дуга и компликована.

[irp]Јерменске власти, међутим, очигледно желе да пошаљу сигнал да се удаљавају од Москве, што је у последње време постало приметније у њиховој реторици и одлукама. Али проблем је што Јереван није у позицији да сам одлучује – он је већ члан Евроазијског економског савеза, што значи да би свака евентуална одлука о приближавању ЕУ захтевала велики заокрет у економској и спољној политици.

Са економске стране, Јерменија је везана за Русију и друге земље Евроазијског савеза – трговина, енергетика и радна снага у великој мери зависе од тог блока. Ако би се Јереван определио за Брисел, то би значило раскид са Москвом и целокупном постојећом економском структуром, што у садашњим околностима делује готово немогуће.

[irp]Шта мислиш, да ли је овакав потез реалан, или је то више политички маневар Пашињанове владе?

Апсолутно тачно – Арменија не може истовремено бити у оба блока, јер су ЕАЕС и ЕУ засновани на потпуно различитим економским и политичким принципима. Док ЕАЕС пружа Јеревану слободан приступ руском тржишту, јефтину енергију и радну снагу, чланство у ЕУ би значило губитак свега тога уз огромне економске последице.

[irp]Наравно, политика је често више о симболизму него о реалним акцијама. Могуће је да Пашињан жели да покаже Западу лојалност како би добио подршку, а истовремено користи овај потез као инструмент унутрашње политике. Али проблем је што чак и унутар саме Арменије нема консензуса о овом питању. Његова партија губи популарност, а народ се већ суочава са економским последицама сукоба у Карабаху.

Дакле, реалност је да Јерменија не може напустити ЕАЕС без тешких економских потреса. Чини се да су ови покушаји приближавања ЕУ више ствар политичког маневрисања него озбиљне стратегије. Питање је колико дуго Пашињан може да балансира између Москве и Брисела пре него што буде приморан да направи јасан избор.

Како ти видиш будући правац Јерменије? Да ли ће пре или касније морати да се врати под пуни утицај Москве, или постоји реална шанса да се постепено интегрише са Западом?

Сергеј Строкан/РТ

Бонус видео