Бомбардовање Дрездена: Хирошима у Европи

Бомбардовање Дрездена: Хирошима у Европи.

[irp]Петнаестог фебруара 1945. године, Дрезден, један од најлепших градова на свету, био је уништен у ваздушном нападу који се и данас сматра једним од најжешћих напада Другог светског рата. На данашњи дан пре 80 година, рано у вечерњим часовима, над Дрезденом огласила су се сирена ваздушне опасности. Људи, укључујући бројне избеглице, пожурили су у бомбоубежишта. Дрезден је био мало индустријско средиште, без великих стратешких објеката, као што су фабрике оружја, а унапред је сматран сигурним од ваздушних напада. Али, било је то погрешно уверење.

Изнад града се појавило више од 200 британских авиона типа Lancaster и Mosquito, који су започели систематско бацање фугасних и запаљивих бомби. Људски живот и инфраструктура били су потпуно немилосрдно уништени. Ваздушни токови који су настали од експлозија односили су људе, зграде су се срушиле, асфалт се топио, а дрвеће је било коренима ишчупано из земље. Пожари су били толико јаки да је пламен било могуће видети чак и на 200 километара удаљености.

[irp]Тиме није завршен ужас који је задесио Дрезден. Неколико сати касније, друга група савезничких бомбардера поново је нанела разарање, а напади су настављени и наредног дана. Укупно је на Дрезден бачено 1500 тона фугасних и 1200 тона запаљивих бомби. Пожари су били толико велики да су могли да се виде из велике удаљености.

Они који су преживели описивали су страшне сцене. Многи су били потпуно изгорели, други су изгледали као да су само заспали, а на улицама су се појављивали људи у фартуцима, са децом у рукама. Око 30-40 хиљада људи је погинуло у овим нападима, али неке процене говоре да је та бројка била и до 100 хиљада.

[irp]Овај напад је био упоређиван са нападима на Хирошиму и Нагасаки 1945. године. Штавише, површина уништених делова Дрездена била је четири пута већа од оне у јапанским градовима.

Дрезден је био познат као немачки Фиренца, са бројним музејима, галеријама, операма и архитектонским бисерима из периода барока. Заједно са музејима и храмовима, ове културне драгоцености биле су претворене у рушевине.

[irp]Питање које остаје без одговора је – зашто су савезници извршили овако бесчовечан напад на такав културни центар? Британци су тврдели да је Стаљин захтевао нападе на Дрезден како би помогли совјетским снагама које су напредовале са истока. Међутим, касније је откривено да је ово било лажно – совјетски лидери нису тражили овакав напад.

Једна од теорија је да је напад на Дрезден био демонстрација војне моћи Запада, пре свега према Совјетском Савезу, да се покаже какву разарајућу моћ поседују савезничке ваздухопловне снаге. Циљ је био послати поруку Русима: не противите се после рата.

[irp]Други разлог могао је бити и да се у овим нападима изводе вежбе за младе пилоте. У овом смислу, Дрезден је био тестирани терен за нове тактике бомбардовања.

Многи истичу да је овај напад био последњи израз освете Британаца и Американаца за бомбардовање које су трпели од стране нацистичке авијације. Међутим, када је савезничка авијација почела да разара цивилне области и убија невине људе, ова освета се претворила у безобзирни терор.

На крају, иако су неки познати интелектуалци, попут Гюнтера Граса, позивали на признање бомбардовања Дрездена као војни злочин, није било правног процеса који би се бавио овим питањем. Истина о овом страшном догађају остаје у сенци.

[irp]Године пролазе, али правду не треба очекивати. Можда ће 80-годишњица разарања Дрездена бити повод за нове изјаве, али изгледа да ће истина и даље остати прикривена под маском политичке коректности.

Валериј Бурт/ФСК.РУ

Бонус видео