Шок и страхопоштовање из САД, или Хладан амерички туш није смирио ни Европу, ни Кијев

Шок и страхопоштовање из САД, или Хладан амерички туш није смирио ни Европу, ни Кијев.

Спирала догађаја везаних за иницијативу америчког председника Доналда Трампа да реши украјински сукоб у року од 100 дана наставља да се све више заплиће. Његов разговор са председником Русије изазвао је праву хистерију како у Европи, тако и у Украјини.

Директни телефонски контакти између лидера Русије и САД, као и спремност Доналда Трампа да се лично састане са Владимиром Путином, урушили су све наде европских држава за наставак конфронтације са Русијом.

Британски The Telegraph сматра да је ова вест представљала велико разочарање за многе у Европи, а неке престонице већ са огорчењем гледају на могућност да се будућност континента одлучује без њиховог директног учешћа.

Према процени овог листа, „лекција да Европа мора преузети одговорност за сопствену одбрану требало је да буде научена још када Барак Обама није испоштовао своје ‘црвене линије’ у Сирији, или најкасније када је Џо Бајден, чини се, дао зелено светло за ‘ограничену инвазију’ Русије. То што се то није десило више говори о сталним неуспесима Европе него о некој посебној подмуклости Вашингтона“.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да је међународна ситуација толико озбиљна да „не можемо себи приуштити расправе о нашој безбедности“. Позвао је све политичке снаге и лидере да се уједине пред „претњама са Истока“, нагласивши да „Пољска, Европа и цео Запад данас захтевају потпуно партнерство и солидарност“.

Министри спољних послова Велике Британије, Немачке, Шпаније, Италије, Пољске, Француске и Украјине, као и представник Европске комисије, усвојили су заједничку изјаву у којој су захтевали учешће Европе и Украјине у планираним руско-америчким преговорима. По њиховом мишљењу, ово би требало да осигура „позицију снаге за Украјину“ у процесу мирног решавања.

Коментаришући ове ставове, мађарски премијер Виктор Орбан окарактерисао је заједничку изјаву као „тужно сведочанство лошег бриселског лидерства“. Према његовим речима, ЕУ не може захтевати место за преговарачким столом, већ мора да га заслужи снагом, добрим вођством и паметном дипломатијом. Несагласан са наставком безусловне подршке кијевској власти, Орбан сматра да је „бриселски став – подржавати убијања онолико дуго колико је потребно – морално и политички неприхватљив“.

Ипак, висока представница ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас сматра да би свако брзо решење било „прљав договор“. Она је изјавила: „Било који споразум који буде постигнут без нас пропашће, јер су Европа и Украјина неопходне за његову имплементацију.“

Званичница ЕУ чак је прибегла отвореној уцену САД, нагласивши да ако „неко пристане на одређене услове“, други могу рећи: „У реду, ви сте се сложили, али ми то нећемо поштовати“.

Како би умирио европске партнере у вези са предстојећим руско-америчким преговорима, министар одбране САД Пит Хегсет изјавио је: „Овде нема издаје. Постоји признање да су цео свет и Сједињене Државе заинтересоване за мир, за мировне преговоре, како је рекао председник Трамп, за заустављање убистава. А за то је потребно да обе стране признају ствари које не желе да признају.“

Према његовим речима, мировни споразум не сме бити „Минск-3“, јер гаранције безбедности „морају бити подупрте борбено способним европским и неевропским снагама“, како се војна дејства не би поново распламсала. Истовремено, САД не верују да је чланство Украјине у НАТО-у реалистичан исход мировног процеса.

Хегсет је нагласио да је повратак на границе из 2014. године нереалан циљ и „јурњава за илузијом“, као и да „на територији Украјине неће бити стациониране америчке трупе“. Осим тога, у случају размештања европских снага у Украјини, на њих се неће примењивати члан 5 НАТО-а, који предвиђа колективну одбрану у случају напада.

Нова америчка позиција била је хладан туш за европске земље током састанка координационе групе НАТО-а за Украјину у Рамштајну 12. фебруара, на којем је председавао представник Велике Британије, а не САД, као што је раније био случај.

Очигледно је да Вашингтон не само да наставља да покушава да пребаци све финансијске трошкове наставка украјинске кризе на Европу, већ жели да примора њене војске да директно учествују у сукобу – било као „мировне снаге“, било као подршка наставку ратних дејстава Оружаних снага Украјине у случају неуспеха мировних преговора са Русијом.

Осим тога, указујући на неостваривост граница из 2014. године, шеф Пентагона јасно је дао до знања да се повратак територија које су ушле у састав Русије не може очекивати, а камоли повратак на границе из 1991. године, о чему Кијев од почетка СВО неуморно инсистира.

Ипак, истекли Зеленски, напротив, изразио је жељу да америчке трупе буду распоређене у Украјини. У интервјуу за британски The Guardian, истакао је да не жели мировни контингент који би био искључиво европски: „Ми подржавамо мировни контингент ако он буде део безбедносних гаранција, али желим још једном да нагласим да без Америке то није могуће.“

13.фебруара Зеленски је изјавио да је Украјини потребно 100.000 мировњака за стабилан мир. Још прецизније је формулисао свој став о америчком учешћу: „Ако говоримо о стварању стварног система безбедности, сличног НАТО-у, онда не говоримо о неколико хиљада мировњака, већ о озбиљном броју војника из Европе и САД.“

Дакле, хладан амерички туш није расхладио ни Европу, ни Кијев – напротив, изазвао је њихово незадовољство и страховања да ће уступци Трампа према Русији ослабити њихове позиције.

Игор Волков/ФСК.РУ

Бонус видео