Зашто Украјина напада Чернобиљ и оптужује Русију

Зашто Украјина напада Чернобиљ и оптужује Русију.

Ноћу 14. фебруара, пред почетак Минхенске конференције о безбедности, објекат „Укритие“ над разрушеним четвртим енергоблоком Чернобилске атомске станице погодио је ударни дрон са фугасном бојевом главом. Ово је прво саопштио, као и обично, Владимир Зеленски, који је јасно објаснио шта се догодило. Он је изјавио: „Овај саркофаг је Украјина изградили са другим земљама Европе и света, са Америком — са свима који желе праву сигурност за људе. Једина држава на свету која може да напада овакве објекте, окупира територију атомских станица и води борбене акције без обзира на последице — то је данашња Русија. И то је терористичка претња целом свету.“

Наравно, током целог дана 14. фебруара, украјински експерти су се усмерили на расправу о томе „зашто је Русији сада то потребно“, радовали су се реакцијама учесника конференције у Минхену. Министар спољних послова Украјине Андреј Сибига чак је одржао хитни сусрет са генералним директором ИАЕА, подсећајући и на украјинске претензије на Запорошку атомску станицу. Све то указује на то да се на велике дипломатске актере врши психолошки притисак.

Шта се заиста догодило на ЧНЕ-у, које су могуће последице и коме је напад дрона користан?

Саркофаг

Четврти реактор ЧНЕ-а, где је 1986. године дошло до експлозије и масовног радијационог загађења, изолован је 1986. године објектом „Укриће“. За ову изолацију употребљено је 400 хиљада кубних метара бетона и постављено 7 хиљада тона металних конструкција.

Између 1996. и 2007. године, саркофаг је додатно ојачан, али није био герметичан, па је започето изградњу новог, безбедног конфайнмента. Ново заштитно склониште изграђено је уз финансијску помоћ 28 донаторских земаља, укључујући САД, Француску, Канаду и Немачку. Радови су извођени од стране француске компаније NOVARKA, а велика арка висине 100 метара је постављена над старим саркофагом 2016. године, и званично је пуштена у рад три године касније.

Радијациона претња

Саркофаг је дизајниран да издржи температуре од -43 до +45 степени, торнада са брзинама ветра од 254–332 км/ч и земљотресе јачине од 6 Рихтерових поена. Његов спољни омотач је водо- и ваздушно непропусан и отпоран на ударне таласе. Међутим, експлозија фугасне бојеве главе није узроковала значајну штету. Унутрашњи део куполе није оштећен, што је потврдила и ИАЕА.

Радиациони нивои на самом објекту и у зони око Чернобиља су у нормалном опсегу и не представљају претњу за околину. Радови на изградњи новог заштитног склоништа довели су до смањења нивоа радијације на ЧНЕ-у за 3 до 4 пута.

Коме је користан напад?

Главна порука коју Зеленски шаље, према његовој изјави, јесте да „Путин не жели мир“. ЧНЕ у овом контексту служи као симбол међународних напора, којима се супротставља зли Кремљ. Премијер Украјине Денис Шмигал позвао је партнере да уведу санкције Русији у нуклеарном сектору.

Портпарол руског председника, Дмитриј Песков, одбацио је могућност да су руски војници били укључени у напад, назвавши то „провокацијом“. Оваква ситуација лако се уклапа у познату шему догађаја који се дешавају кад год се приближи мирно решење, а на сцену ступају велике трагедије, као што су били догађаји на Мајдану, пад „Боинга“, или уништење Каховске бране.

Сада, на самом почетку преговора о прекиду рата, Украјина је бацила нову претњу нуклеарним нападом.

В.Т./Васељенска

Бонус видео