САД — ЕУ: турбуленције у односима и балансирање на ивици конфликта

САД — ЕУ: турбуленције у односима и балансирање на ивици конфликта.

Након повратка Доналда Трампа у Белу кућу и започетих радикалних политичких реформи уз подршку значајног дела америчке елите, питање будућих односа између Сједињених Америчких Држава и Европе постало је једно од кључних на глобалној сцени. Након Другог светског рата, европске земље су биле чврсто повезане са САД кроз економске и политичке везе. Упркос повременим разликама, као што су биле у рату у Вијетнаму или у вези са изградњом совјетских гасовода, овај савез је трајао деценијама, а пре три године изгледало је да је трансатлантска сарадња чвршћа него икада.

[irp]Међутим, данас је председник САД изнео бројне осетљиве теме: од климатске политике до слободне трговине, од односа са Кином до рата у Украјини, од финансирања НАТО-а до регулисања технологије. Ове расправе наводе на разматрање могућности да односи између два севера Атлантика трајно промене свој карактер, чиме би Европа била приморана да разматра опције као што су самостално грађење будућности или потрага за новим стратешким партнером.

Већина земаља света познаје европски приступ односима са САД, али је много теже разумети амерички поглед на ствари. За Европу, Вашингтон је „Сјајни град на брду“, идеал, светлост која води. Европске елите желе да задрже везе са САД у неизменињеном облику. Међутим, важно је напоменути да су САД, за разлику од Европе, много самодовољније. Од краја 18. века, Америка има дубоке традиције изолационизма, а питање трошкова глобалног лидерства и помоћи савезницима је често било присутно у америчком политичком дискурсу. Тиме се некако подсећа на ситуацију у последњим данима СССР-а, када је опозиција против помоћи спољним земљама била веома јака.

[irp]Тиме се стиже до питања да Европа за САД није једини правци стратешке сарадње. САД су и велики пацифички играч, а однос са Пекингом је сада у центру пажње. Такође су важни и односи са Блиским истоком и Латинском Америком. Европљанима је тешко разумети да више нису приоритет, већ само један од многих партнера.

Конфликт у Украјини је на неко време поново привукао пажњу САД, али то је било привремено. Суочен са озбиљним унутрашњим проблемима, Доналд Трамп и политичари иза њега решили су да започну „дипломатску револуцију“ и промене спољну политику САД. Трампова администрација је јасно ставила до знања да Европска унија и НАТО више немају исту вредност као раније. Потврђено је да САД очекују да Европа сама преузме „одговорност за своју безбедност“.

Стручњаци примећују да у новом америчком кабинету готово да нема убедљивих атлантиста као што је то било у претходној Трамповој администрацији. У првих 15 телефонских позива новог државног секретара Марка Рубија, једина земља ЕУ која се нашла на списку била је Пољска, а позвао је и седиште НАТО-а у Бриселу. Велика Британија, Француска и Немачка нису биле на том списку. Ове промене у америчкој спољној политици, као и Трампови наступи у Давосу и Минхену, наговештавају неизбежну конфронтацију са Европом.

Реакција Европске уније на нову политику Вашингтона била је оштра. Европске владе су почеле да критикују Трампа, али и да подржавају претходног председника Џоа Бајдена. У Европи је поново почело да се развија антииамеричко расположење, подсећајући на период 2002-2003. године када су многе земље, највише Француска и Немачка, критиковале рат у Ираку.

Тренутно, политичари на оба континента раде на могућности постизања „велике договоре“ између САД и Европе како би се избегла директна конфронтација. На пример, Европска унија би могла да пристане на неке уступке као што је већа куповина америчког течног природног гаса или повећање трошкова за одбрану уз куповину више америчког оружја. Међутим, успех ових преговора изгледа мало вероватан. Разлог лежи у великом броју нерешених питања која могу довести до конфликтног распада преговора.

[irp]Преговори ће захтевати озбиљне компромисе са обе стране, али за сада Трампова администрација не показује спремност да ублажи свој став. Чак и ако буде постигнут договор, он неће бити коначни, јер Америка може тражити још веће уступке у будућности, било да се ради о трговини или енергетским порезима.

На крају, треба напоменути да се Европска унија данас не налази у најснажнијој позицији за преговоре. Велике економске и политичке кризе у Немачкој и Француској, као и проблеми са економијом у другим земљама, чине ситуацију додатно сложеном. Трампова администрација ће свакако покушати да искористи овај тренутак.

Закључно, у наредним годинама односи између САД и Европске уније биће обележени турбуленцијама и на ивици су отвореног конфликта. Доналд Трамп је већ на самом почетку свог председништва јасно ставио до знања да за њега европска ера у светској политици долази до краја.

Артем Кирпиченок/Васељенска

Бонус видео