ЕУ: Гора родила миша – Европске санкције све ситније

ЕУ: Гора родила миша – Европске санкције све ситније.

Савет Европске уније одобрио је шеснаести пакет антируских санкција. Овај догађај поклопио се са годишњицом почетка Специјалне војне операције, због чега су многи аналитичари у њима видели „политички контекст“.

Европљани желе демонстративно да покажу да не одступају од свог непомирљивог става према Русији, упркос позицији америчког председника Доналда Трампа, који очигледно не намерава да уводи нова ограничења Русији, већ се, напротив, залаже за мирно окончање конфликта у Украјини и укидање санкција.

[irp]Свој ратоборан став Европска унија је исказала у свакој линији новог пакета рестрикција. Може се претпоставити да су у њега ушли адути које су европски лидери дуго држали у рукаву. Али шта год да су „политички патуљци“ Старог континента смислили како би сачували образ, санкције постају све мање „оштре“ и све формалније.

Европска унија је поново покушала да угуши „руску пропаганду“, забранивши емитовање осам руских медија: телевизији „Звезда“, агенцији Eurasia Daily (EADaily), интернет порталу Lenta.ru, Фонду стратешке културе, електронском издању fondsk, агенцији News Front, порталу RuBaltic и сајту SouthFront.

Како би створили Русији додатне проблеме у међународним трансакцијама, из SWIFT система искључено је 13 руских банака, а под санкције су пале и три стране кредитне организације које користе Систем преноса финансијских порука (СПФС) Централне банке Русије. Овај финансијски ударац неће нанети значајну штету руској економији, јер је земља последњих година развила нове методе плаћања. Европски званичници нису узели у обзир да ће то првенствено отежати пословање европским компанијама које сарађују са Русијом.

Упркос забранама, Европска унија наставља да активно купује руске енергенте. Према извештају Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха (CREA), ЕУ троши на руску нафту и гас више него што издваја за финансијску помоћ Украјини. Од почетка војне операције Русија је зарадила 847 милијарди евра од извоза нафте и гаса, од чега 242 милијарде само у прошлој години. Главни увозници руских енергената остају Кина, Индија и Турска.

[irp]Сада је забрањен извоз руске опреме, технологија и софтвера за експлоатацију нафте и гаса у европске земље, као и испорука европских авиона и авионске технологије у Русију. Транскације са појединим руским лукама и аеродромима такође су забрањене, уз образложење да се користе за слање беспилотних летелица, ракета и других компоненти.

Међутим, ове мере неће утицати на авио-саобраћај између Русије и трећих земаља. Русија никада није дозвољавала страним компанијама да обављају домаће летове, тако да забрана „каботаже“ коју ЕУ уводи нема реалан ефекат. Русија се већ прилагодила ограничењима на увоз авионских компоненти, користећи механизам паралелног увоза.

Санкције су такође усмерене на 48 физичких и 35 правних лица из Русије, као и 53 компаније из Индије, Казахстана, Кине, УАЕ, Сингапура, Турске и Узбекистана, за које Европска комисија тврди да помажу Русији у војним активностима.

Под рестрикције је стављено 74 морска брода за које се тврди да припадају „сеновитој флоти“, а Европска унија прети да ће наставити да санкционише све који подржавају или имају користи од руске војне индустрије.

[irp]Интересантно је да нове санкције сада укључују Крим, Севастопољ, ДНР и ЛНР, као и Запорошку и Херсонску област, што имплицира да ЕУ ипак признаје ове територије као руске. Еврочиновници се надају да ће спречити интеграцију ових региона у Русију и изазвати незадовољство њихових становника.

Нови пакет санкција посебно је усмерен на руску металуршку индустрију, укључујући забрану увоза примарног алуминијума. Ипак, ова мера неће значајно утицати на руску економију, јер је извоз у ЕУ већ опао, док је Русија проширила тржишта на Блиски исток, Индију и југоисточну Азију.

Сједињене Америчке Државе су већ забраниле увоз руског алуминијума, али нова америчка администрација можда ће га поново дозволити како би смањила цене. Владимир Путин је предложио да Русија може продавати САД-у до два милиона тона алуминијума годишње, а америчке компаније би могле учествовати у пројектима у Источном Сибиру. Ако Америка пристане, ЕУ ће остати изолована.

[irp]Према Financial Times-у, висока представница ЕУ за спољне послове Каиа Каллас предложила је чак и забрану извоза PlayStation и Xbox конзола у Русију, тврдећи да могу бити коришћене за управљање дроновима.

У међувремену, балтичке државе су окончале своје прикључење на руску електроенергетску мрежу (БРЭЛЛ), улажући 1,8 милијарди евра у овај процес. Али већ сада цене струје у овим земљама драстично расту. Литвански политичар Едуардас Вајткус је коментарисао: „Никада нисмо имали проблеме са снабдевањем електричном енергијом из Русије, али сада ћемо морати да уложимо још две милијарде евра у сопствене мреже.“

[irp]Русија је, међутим, унапред осигурала енергетску независност Калининградске области, изградњом четири нове термоелектране, претварајући овај регион у потпуно самосталан енергетски „острвски систем“.

Истовремено, Велика Британија је објавила највећи пакет санкција од почетка сукоба. Али ово није знак снаге или воље за компромис – већ, како каже пословица, „пси лају, караван пролази“.

[irp]Три године ЕУ и САД уводиле су санкције у истом ритму, али сада би се ситуација могла променити. Financial Times наводи да би њихово укидање могло постати део договора између Русије и САД…

Јуриј Алексејев/Столетие.ру

Бонус видео