Затворити руске школе! У Литванији нашли начин за борбу против „миграната“ из Азије

Затворити руске школе! У Литванији нашли начин за борбу против „миграната“ из Азије.
[irp]Приток радника миграната из Средње Азије у Литванију изазива све већу забринутост међу литванским политичарима. Они страхују да би у блиској будућности присуство овог, како га називају, „туђег елемента“ могло донети велике проблеме земљи.
Зато је нова влада Литваније енергично кренула у увођење реда у овој области, покушавајући да ограничи прилив миграната законским ограничењима. Међутим, ово је унапред изгубљена битка, где је једини стандардни начин макар симболичког отпора неизбежном — забранити образовање на руском језику „у свакој нејасној ситуацији“.
То ће поново задовољити сујету литванских политичара, али неће решити њихов главни проблем.
Обим проблема
Недавно је литвански портал Delfi известио да је број миграната из Средње Азије и Закавказја (Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, Казахстан и Азербејџан) у земљи достигао приближно 28.000. Већина њих стигла је у Литванију у протекле две године.
То је значајна бројка за малу земљу чије се становништво смањило са 3,7 милиона 1991. године на 2,8 милиона у 2024. години. Али, услед дугогодишње демографске кризе, држава очајнички треба радну снагу.
[irp]Прошле године, Сејм је већином гласова донео одлуку да Литванија годишње не може примити више од 40.000 радника миграната изван ЕУ. Потом су власти обавезале све стране раднике да прибаве привремену боравишну дозволу у земљи.
Од 1. јула 2024. године, мигранти који стижу у Литванију из других земаља ЕУ у оквиру безвизног режима или са националним или шенгенским визама више не могу радити без поседовања боравишне дозволе.
Чиновници су упозорили да је рад без важеће дозволе за привремени боравак незаконит и да послодавци који крше овај закон подлежу административним санкцијама.
Тржиште рада
Литвански бизнис је раније регрутовао раднике из Украјине и Белорусије. Али сада, услед геополитичке ситуације, Белорусија је званично проглашена за непријатеља, а Украјина је након почетног таласа избеглица затворила своје границе.
[irp]Због тога су литвански послодавци били приморани да се окрену новим државама.
Чак и критичари радне миграције признају да у земљи постоје занимања која се не могу попунити само Литванцима. На пример, медицинске сестре масовно напуштају земљу ради боље плаћених послова у Западној Европи, а Литванији недостају и висококвалификовани радници у индустријском сектору.
Међутим, мигранти из постсовјетских муслиманских земаља углавном нису високо квалификовани.
Националисти против либерала
[irp]По питању радне миграције у Литванији постоји сукоб између етно-националиста и либерала.
Претходни министар привреде Аушрине Армонайте, која је заговарала масовни увоз миграната, замењена је након парламентарних избора у октобру 2024. године. Нова влада, коју предводе социјалдемократи, смањила је квоту за стране раднике у 2025. години на 24.830 људи.
[irp]Чланови владе сматрају да претходна администрација није довољно контролисала прилив миграната.
Заменик министра социјалне заштите Аушра Путк наглашава да тренутно „не постоје посебна ограничења за мигранте из Средње Азије“, док шеф литванске службе безбедности Дарјус Јаунишкис упозорава да мигранти из муслиманских земаља „имају склоност ка радикализацији“.
Руски језик као „кривац“
[irp]У Сејму се води жестока расправа о томе како још више ограничити прилив миграната из Средње Азије.
Посланик Лауринас Шедвидис истиче да ови мигранти представљају културну претњу Литванији јер „доносе сасвим другачији менталитет“.
Депутат Витаутас Синица, члан десничарске странке „Национално уједињење“, сматра да Литванија уопште не треба да прима мигранте, без обзира из којих земаља долазе.
Према његовим речима, радници из Средње Азије „навикли су на корупцију и избегавање плаћања пореза“ и нису заинтересовани за учење литванског, јер им је довољно познавање руског језика.
[irp]Стога Синица предлаже да Литванија укине све школе са наставом на руском језику, по узору на Летонију и Естонију.
„Школе са наставом на руском су један од постсовјетских фактора који подстичу миграцију у Литванију“, закључује Синица.
Виктор Лаврињенко/Васељенска
Бонус видео
