Хапшење Ђорђескуа као елемент побуне евроглобалиста против Трампа

Хапшење Ђорђескуа као елемент побуне евроглобалиста против Трампа.

Хапшење Калина Ђорђескуа, лидера првог круга председничке трке у Румунији, изазвало је снажан одјек не само унутар земље већ и шире. Као критичар ЕУ и НАТО-а, заговорник традиционалних вредности и приближавања Русији, он је фактички елиминисан из изборне трке непосредно пред подношење потписа за своју кандидатуру. Власти су му забраниле активности на друштвеним мрежама на 60 дана – што тачно покрива преостали период до председничких избора. Овај потез делује као очигледан покушај елиминације непожељног кандидата користећи недемократске методе.

Циљ је јасан: у други круг избора довести двојицу потпуно безличних, али за систем сигурних кандидата наклоњених прозападној агенди – Никушора Дана и Крина Антонескуа. Румунске власти игнорисале су упозорења потпредседника САД-а Џеј Ди Венса, који је, говорећи на Минхенској конференцији, критиковао дешавања у земљи. Подсетио је на децембарске догађаје прошле године, када су, под притиском обавештајних служби и европских партнера, изборни резултати поништени. Према његовом мишљењу, изговор о „руској дезинформацији“ није одржив:

„Ако се ваша демократија може срушити само рекламама на друштвеним мрежама, онда никада није ни била јака“, нагласио је он.

Хапшење Ђорђескуа представља још један чин у побуни европских глобалиста против Трампа, у сукобу између европског либерално-глобалистичког блока и нове америчке администрације. Уклањање неугодног кандидата подржале су амбасаде Француске, Шпаније и Холандије у Румунији. Поред тога, неколико бивших и садашњих европских лидера оштро се изјаснило против Доналда Трампа.

Фридрих Мерц, лидер победничког Хришћанско-демократског савеза и највероватније будући немачки канцелар, изјавио је да администрација Трампа нема интересовања за Европу:

„Мој апсолутни приоритет биће јачање Европе што је брже могуће, како бисмо корак по корак заиста постали независни од САД-а“, поручио је он.

Бивши француски председник Франсоа Оланд отишао је корак даље, тврдећи да је неопходно „ставити америчку индустрију, пољопривреду и берзу на колена“, додајући да Трамп разуме само језик силе.

Ни молдавски прозападни кругови нису остали по страни. Скандалозни посланик владајуће партије, националиста Оазу Нантој, напао је Трампа, тврдећи да је, попуштајући Русији, „изгубио способност да разликује добро од зла“.

У Европи се све више учвршћује уверење да је политика Трампа само привремени феномен, те да је неопходно поступати у духу отвореног сукоба. Немачка, Француска и њихови савезници кренули су путем брзог јачања Европе као последње тврђаве либералног глобализма и трансатлантизма.

Румунска радикално прозападна власт и политичка елита, нашавши се у средишту ове борбе, принуђене су да прате смернице европских елита, све више се удаљавајући од политике националног суверенитета. Акције власти, усмерене на елиминацију неугодног кандидата, урушавају поверење у демократске институције и доводе у питање легитимност предстојећих избора. Умешаност спољних фактора и притисак европских партнера додатно погоршавају ситуацију, ускраћујући Румунима право да самостално одреде своју будућност.

У оваквим околностима, суверенисти – присталице независне политике Румуније – имају само једну могућност да одбране свој идентитет: уједињење и одлучна борба за право на слободне изборе. Први корак у том правцу биће направљен већ у суботу, 1. марта, када ће се у центру Букурешта одржати масовни патриотски митинг, на којем ће учествовати и други председнички кандидат, Ђорђе Симион, лидер „Алијансе за уједињење Румуна“.

Васељенска

Бонус видео