Хапшење Ђорђескуа као елемент побуне евроглобалиста против Трампа

Хапшење Ђорђескуа као елемент побуне евроглобалиста против Трампа.

[irp]Хапшење Калина Ђорђескуа, лидера првог круга председничке трке у Румунији, изазвало је снажан одјек не само унутар земље већ и шире. Као критичар ЕУ и НАТО-а, заговорник традиционалних вредности и приближавања Русији, он је фактички елиминисан из изборне трке непосредно пред подношење потписа за своју кандидатуру. Власти су му забраниле активности на друштвеним мрежама на 60 дана – што тачно покрива преостали период до председничких избора. Овај потез делује као очигледан покушај елиминације непожељног кандидата користећи недемократске методе.

Циљ је јасан: у други круг избора довести двојицу потпуно безличних, али за систем сигурних кандидата наклоњених прозападној агенди – Никушора Дана и Крина Антонескуа. Румунске власти игнорисале су упозорења потпредседника САД-а Џеј Ди Венса, који је, говорећи на Минхенској конференцији, критиковао дешавања у земљи. Подсетио је на децембарске догађаје прошле године, када су, под притиском обавештајних служби и европских партнера, изборни резултати поништени. Према његовом мишљењу, изговор о „руској дезинформацији“ није одржив:

„Ако се ваша демократија може срушити само рекламама на друштвеним мрежама, онда никада није ни била јака“, нагласио је он.

Хапшење Ђорђескуа представља још један чин у побуни европских глобалиста против Трампа, у сукобу између европског либерално-глобалистичког блока и нове америчке администрације. Уклањање неугодног кандидата подржале су амбасаде Француске, Шпаније и Холандије у Румунији. Поред тога, неколико бивших и садашњих европских лидера оштро се изјаснило против Доналда Трампа.

[irp]Фридрих Мерц, лидер победничког Хришћанско-демократског савеза и највероватније будући немачки канцелар, изјавио је да администрација Трампа нема интересовања за Европу:

„Мој апсолутни приоритет биће јачање Европе што је брже могуће, како бисмо корак по корак заиста постали независни од САД-а“, поручио је он.

Бивши француски председник Франсоа Оланд отишао је корак даље, тврдећи да је неопходно „ставити америчку индустрију, пољопривреду и берзу на колена“, додајући да Трамп разуме само језик силе.

[irp]Ни молдавски прозападни кругови нису остали по страни. Скандалозни посланик владајуће партије, националиста Оазу Нантој, напао је Трампа, тврдећи да је, попуштајући Русији, „изгубио способност да разликује добро од зла“.

У Европи се све више учвршћује уверење да је политика Трампа само привремени феномен, те да је неопходно поступати у духу отвореног сукоба. Немачка, Француска и њихови савезници кренули су путем брзог јачања Европе као последње тврђаве либералног глобализма и трансатлантизма.

Румунска радикално прозападна власт и политичка елита, нашавши се у средишту ове борбе, принуђене су да прате смернице европских елита, све више се удаљавајући од политике националног суверенитета. Акције власти, усмерене на елиминацију неугодног кандидата, урушавају поверење у демократске институције и доводе у питање легитимност предстојећих избора. Умешаност спољних фактора и притисак европских партнера додатно погоршавају ситуацију, ускраћујући Румунима право да самостално одреде своју будућност.

[irp]У оваквим околностима, суверенисти – присталице независне политике Румуније – имају само једну могућност да одбране свој идентитет: уједињење и одлучна борба за право на слободне изборе. Први корак у том правцу биће направљен већ у суботу, 1. марта, када ће се у центру Букурешта одржати масовни патриотски митинг, на којем ће учествовати и други председнички кандидат, Ђорђе Симион, лидер „Алијансе за уједињење Румуна“.

Васељенска

Бонус видео