СРПСКА ДРЖАВНОСТ ЈЕ НА УДАРУ!

У Мокрину, тик уз границу са Румунијом 16. фебруара 2025. године одржана је међународна дискусија под називом „Српска државност и геополитички процеси“. Скуп су организовали Српски ратни ветерани Кикинда, на чијем је челу Владимир Радојчић.

Скуп је отпочео интонирањем државне химне „Боже правде“ и симболичног обраћања у 12:44 представника Срба са Косова и Метохије, чиме се алудирало на Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244. Здравко Ђокић је апостофирао да су Срби вековима опстали на Светој Српској Земљи, те да је манастир Грачаница саграђен пре него што је Колумбо открио Америку, и позвао све да посете српске светиње на Косову и Метохији.

„Још на Космету има Срба који се нису предали нити ће. Ми смо на бранику, држава Србија се брани на Косову и Метохији, ту је прва линија одбране. Косово није само мит, него и територија богата ресурсима”, закључио је Ђокић.

Позната српска новинарка и дипломирани правник Милијана Балетић, која је била и ратни репортер током деведесетих, изнела је поред свог виђења актуелног геополитичког тренутка и конкретне предлоге територијалног разграничења Срба са Албанцима по принципу реципроцитета. Милијана Балетић је актуелне протестне блокаде окарактерисала као покушај спровођења „обојене револуције“.

Горан Игић, дипломирани филолог истакао је значај дипломатских савеза Срба и Бугара на примеру сарадње Гешова и Миловановића у Првом балканском рату и говорио је о британском утицају на трансформисање српске државности у југословенски пројекат. Такође, поставио је питање како је било могуће да Курт Валдхајм, који је био доказани злочинац са Козаре, дође до највише функције у Уједињеним нацијама, а да на то нису одреаговале ни југословенска, ни совјетска дипломатија. Запитао се да ли нису знале за то, да ли нису смеле или су правиле компромисе у вези тога.

Ивана Стојановић, политиколог из Новог Сада истакла је пример руског императора, Цара Николаја Другог Романова, који се заложио за Србе 1914. године и тиме је уписан светлим словима у народно памћење српског народа. Ивана Стојановић је истакла и примере слободољубивости Срба из Бачке, Баната, Барање и Срема, односно Српске Војводине, који су били вековима проруски оријентисани, иако су живели под туђинском влашћу, па су тако били стално и помагани са руске стране да опстану. Говорила је и о опасности стварања „војвођанске нације“, те да треба бити опрезан по том питању.

Током дискусије чула су се различита мишљења, а било је он-лајн укључивања из Руске Федерације, па су се тако учесницима обратили представници Балканског клуба МГИМО, међу њима председник Олег Фролов, његова сарадница Ксенија Беркут, а и администратор социјалних мрежа Балканског клуба г. Александар Михајлов. Они су говорили о српском питању у Црној Гори. Архивни историчар Института за историју Московског универзитета Алтман Цорос је говорио о значају калмичке дијаспоре за развој евроазијске геополитичке мисли у Србији. Геополитичар и дипломата из Мађарске Тамаш Јено Секереш рекао је да само два европска народа имају химне које почињу са речју Бог – Срби „Боже правде“ и Мађари „Боже благослови“. Он је нагласио да Срби нису сами у својим хтењима и истакао да Република Српска треба да буде део Србије, а заложио се и да Мађарска повуче признање лажне државе Косово. „Косово и Метохија је саставни део српске државе, она треба да је ствар српске унутрашње политике, а не међунардне“, закључио је Секереш.

Професор геополитике на Филозофском факултету Источно Сарајево др Срђан Перишић рекао је да је српски народ распарчан на Балкану у више земаља са упитним суверенитетом, али да поново има шансу да изгради српску државу. Мр Дуња Пашалић, главни и одговорни уредник агенције СРНА из Републике Српске изразила је задовољство приступом учесника, који на озбиљан начин покрећу озбиљне теме и похвалила Српске ратне ветеране Кикинда за организацију догађаја.

Др Слободан Јанковић из Института за међународну политику из Београда рекао је да је Сретење празник када се слави слобода и правда. Према његовим речима, „Вавилонска кула пркоса Богу и моралне разузданости круни се на Западу, али опстаје она дигитална и настоји да нас покори и одвоји од традиционалних и духовних вредности“. Политиколог др Стеван Гајић из Института за европске студије рекао је да „у некој новој Јалти српско питање неће бити заобиђено и ми морамо бити спремни“, закључио је Гајић.

Цео видео-материјал са скупа можете погледати на следећем линку (https://www.youtube.com/watch?v=vkbx2ufmKY8 ).Скупу су присуствовали и медији и многобројна публика, а организован је и коктел и свечана вечера за све учеснике.

Општи закључак је да је српска државност поново на удару, али се разликују виђења како ојачати српску државу у турбулентним геополитичким процесима, који су у току.

За Васељенску: Владан Игић