Мирослав Пушоња: Зашто студентски захтеви звуче као да траже од козе да не једе купус, а од вука да не дира јариће!

Зашто студентски захтеви звуче као да траже од козе да не једе купус, а од козе да не дира јариће!

Тачке дневног реда

1. Ниси надлежан

2. Корупција

3. Да прораде институције система

1. Ниси надлежан – значи враћање председника на послове дефинисане Уставом Србије.

2. Решити корупцију – подразумева елиминацију свих радњи којима се стиче противправна корист.

3. Да прораде институције система – значи испунити захтеве један (1) и два (2).

Студентски покрет у “проширеном“ саставу инсистира на овим захтевима. У њему нема присталица владајуће већине! Има присталица парламентарне и ванпарламентарне мањине. Студентски покрет и сам обавља радње којима крши Устав. Али да то заборавимо. Важнија од тога јесу саопштења надлежних “тела“ студентског покрета да се они не желе бавити политичким радом већ само мониторисањем процеса испуњења политички дефинисаних захтева. Тако стижемо до организационог парадокса и нерешивости захтева. Тражи се од козе да не једе купус, а од вука да се окане јарића.

Где је проблем?

У томе што институције система не чине машине које треба подесити или заменити другим како би на свом излазу имале производ без грешке. Институције система чине људи! Који су то људи који би испунили захтеве студената? Савршени; они који и када су “гладни“ не би “јели купус“ али ни “јариће“. Имамо ли такве људе? Политичка економија и српска антропологија кажу да немамо! Ми смо друштво жељно свега! Најмање рада!И само о раду нема говора. Сити смо га! Ако мислите да ови што се данас баве политиком имају пројекат како решити проблеме који су на дневном реду, варате се.

Легитимно је право борити се за испуњење ставова 1, 2 и 3. Ту борбу подржавам 100%! Ја бих, рецимо, волео да ми неко изгради и да на поклон Спејс – шатл па да крстарим свемиром али то се неће десити. Моју жељу морам везати са мојим способностима!

Право питање гласи: Да ли смо способни да изградимо безгрешно друштво? И ако јесмо, ко су ти појединци који виде тај економско – антрополошки модел у коме “уклете“ машине стварају услове да свако од нас може слободно да фантазира и јури своја хтења која су данас једна, а сутра сасвим друга? Пошто је мој век прошао баш у овом народу имам утисак да се нисмо опаметили. Зато студенте још једном позивам да ускладе своја хтења са својим способностима. Ако мислите да овај свет може бити бољи, градите га сами и не остављајте га онима који га спаљују димним бомбама. И тада ћете видети огромну разлику између “плишане“ револуције и рударења. Између гордости, глуме и хероја који ствара. Вреди покушати!

Мирослав Пушоња / Васељенска