Разочарани луталица: зашто је данас корисно послушати јаук емиграната

Разочарани луталица: зашто је данас корисно послушати јаук емиграната.

Сећате ли се велике мисли Сергеја Јесењина: „Лицем у лице лица се не види“? Често се уверавамо у тачност овог генијалног увида. Мени се то догодило поново пре неколико дана.

Међу руским политичким емигрантима, који уживају у „бурету џема и корпи кекса“ западних фондова и медија, постоји и Сергеј Медведев* – не само страни агент, већ и човек који је у Русији заочно ухапшен због ширења лажних информација о војсци.

Некада је овај Медведев био професор на Вишој школи економије и постао познат по идеји да Русија треба да преда контролу над својом Арктиком „међународној јурисдикцији“. Тада га је лично приметио председник Владимир Путин и назвао га „будалом“.

Данас је он страни агент најједноставнијег и најотворенијег типа – потпуно предвидив и огорчен. А то га чини изузетно добрим примером за разумевање не само размишљања руских емиграната, већ и тога како западни политички кругови гледају на Русију.

Тако је, након што је чуо недавни говор председника Путина, Медведев с огорчењем закључио да се у Русији догодила „монструозна нормализација“. Не само да се Руси нису предали, не само да их није било могуће поразити на бојном пољу, већ се догодило нешто још горе – санкције нису успеле, економске везе се обнављају, укључујући и са САД, а већ се говори о поновном покретању „Северних токова“ и заједничким инвестиционим пројектима.

И што је највећи „ужас“ за такве попут њега – цео свет и даље слуша председника Русије, уместо да „разбије његову војску и задави земљу санкцијама“.

Ово расположење, треба нагласити, није карактеристично само за руске емигранте. Оно је данас својствено целом „демократском“ Западу, који почиње да схвата да је доживео пораз у сукобу са Русијом и да ће у наредном историјском периоду морати да живи у свету којим, како каже једна серија, „управљају три вечна председника – Путин, Трамп и Си“.

Та реченица није изговорена од стране руских политичких избеглица, већ потиче из популарне британске научнофантастичне серије Године (Years and Years). У том серијалу, Русија у потпуности осваја Украјину, што доводи до хаоса у Великој Британији и успостављања фашистичке диктатуре. Одлична серија, препоручујем.

Зато свима који брину о руским проблемима, грешкама и недостацима (а свакако их има много), препоручујем да читају шта о Русији пишу политички емигранти и западни медији. Биће то прави психолошки одмор.

„Наше огромности се плаше.“ Видимо како нас посматрају – као моћне и непоколебљиве, као победнике који свету намећу своју вољу.

Преко сочива издаје и мржње они нас виде боље него што ми видимо себе.

Андреј Перла/Абзац

В.Т./Васељенска

Бонус видео