Анкара у пламену: Могу ли протести у Турској прерасти у „Мајдан”?

Анкара у пламену: Могу ли протести у Турској прерасти у „Мајдан”?

Хапшење „опозиционог” градоначелника

У среду ујутру, 19. марта, у свом дому ухапшен је и потом приведен у судницу градоначелник Истанбула Екрем Имамоглу. Он је главни ривал актуелном председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану за могуће ванредне изборе у новембру 2027. године.

Имамоглу је оптужен за корупцију, прање новца и помагање тероризму. Телевизија NTV јавља да се у материјалима тужилаштва налазе докази о наводним покушајима градоначелника да ојача утицај Радничке партије Курдистана (РПК), која је у Турској означена као терористичка организација.

Пре хапшења, Имамоглу је објавио видео-поруку у којој је прогониоце оптужио да наносе „удар на вољу народа“. Локална опозиција је хапшење оценила као политички мотивисано и упоредила ситуацију у земљи са грађанским ратом.

Одмах након објављивања вести о Имамоглуовом хапшењу, око 10.000 грађана Истанбула изашло је на протесте. Антивладино расположење брзо се проширило и на Анкару, као и друге турске градове.

Да ли протести могу ескалирати у „Мајдан”?

Другог дана након хапшења опозиционог политичара, масовни протести у Турској не јењавају. Локални медији јављају да су у бројним градовима на улице изашле хиљаде људи.

Немири су посебно приметни у студентским кампусима и метроу, где демонстранти узвикују антивладине пароле. Полиција је већ привела велики број учесника протеста. Истовремено, власти су ограничиле приступ одређеним друштвеним мрежама, укључујући WhatsApp, Telegram, YouTube, TikTok, X и Instagram. Званично, ова мера није коментарисана, али се претпоставља да је уведена како би се спречило ширење протеста.

У позадини немира, турска лира је доживела историјски пад. Курс америчког долара у односу на лиру скочио је за 11,99%, достигавши вредност од 41,1.

„Ко не скаче, тај је Тајип”

Нереди у земљи нису остали само на протестима и сукобима са полицијом. Снимци на друштвеним мрежама показују да демонстранти узвикују пароле попут „Ко не скаче, тај је Тајип“, док су се ноћу у Истанбулу и Анкари чуле „буне са шерпама“.

Грађани су у својим становима ударали шерпама и тигањима, а неки су укључивали и искључивали светла. Овакав вид протеста, који симболизује незадовољство, већ је виђен у другим земљама. Најуспешнији такав пример догодио се током догађаја у Украјини 2013–2014. године. Иако званичних доказа о спољном мешању у турске протесте нема, многи аналитичари налазе сличности са догађајима у другим земљама.

Ко стоји иза протеста?

Имамоглу се 20. марта обратио судским властима и позвао турске тужиоце и судије да се одупру наводном безакоњу:

„Обраћам се десетинама хиљада тужилаца и судија турског правосуђа – поштени сте, морални и волите да служите својој нацији. Морате устати и предузети мере против оних који су уништили турски правни систем и обрукали нас у целом свету.“

Овај позив, као и висок проценат студената међу демонстрантима, подгревају сумње да је Имамоглу имао подршку глобалистичких кругова и да је био симпатизован од стране администрације бившег америчког председника Џоа Бајдена.

Подсећања ради, 2022. године, када је турски суд осудио Имамоглуа на две године затвора због увреде чланова Врховног изборног савета, Сједињене Државе су позвале турску владу да обустави гоњење опозиционог политичара.

Иако се протести могу објаснити економским разлозима – падом животног стандарда и растом цена – стручњаци сматрају да су немири у Турској згодна прилика за спољне играче да ослабе Ердоганову позицију.

„Када у земљи настане унутрашњи хаос, увек се нађу они који ће то искористити“, сматра политички аналитичар Сергеј Балмасов. Он истиче да је Ердоган годинама имао затегнуте односе са Западом, нарочито са Европском унијом, коју је често критиковао и омаловажавао.

Шта следи?

Ако се покаже да Запад активно учествује у подршци протестима у Турској, то ће ускоро постати очигледно. Са друге стране, Ердоган је искусан политичар и већ је пролазио кроз протесте и кризе.

Ипак, ситуација у Турској делује веома нестабилно. Руско министарство спољних послова 20. марта је саветовало својим грађанима да избегавају места масовних окупљања у Турској. Потпуно је извесно да ће протести у земљи бити настављени и наредних дана.

Јана Шумовска/Абзац

Превод с руског/В.Т./Васељенска

Бонус видео