МЛАДЕНЦИ 1942. ГОДИНЕ: Српкиње скочиле у Дрину не желећи да падну у руке усташа!

МЛАДЕНЦИ 1942. ГОДИНЕ: Српкиње скочиле у Дрину не желећи да падну у руке усташа!

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини, где се на православни празник Младенци 1942. године 326 девојаке ухватило за руке и скочило у ледену Дрину, одлучивши да је боље отићи у смрт него да падну у руке усташама, зверима у људском облику, и њиховим камама.

„Те младе девојке прихватила је Дрина и ту су нашле свој мир и спокој, бежећи од усташа, предвођених Јуром Францетићем, који су у овом покољу убили више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила, жена, деце, стараца. Попут несрећних девојака, многи од ових мученика спас су тражили у заграљају хладних таласа, бежећи испред усташке каме и ножа разуларених усташа“ – истакао је Додик за Срну поводом 83 године од злочина у Старом Броду.

Председник Српске је указао да је масакр над овим недужним људима, који су криви само зато што су Срби, почињен три пута – први пут су га починиле усташе, други пут када Јосип Броз, који је у то време био у Фочи, није хтео да помогне српским збјеговима који су бежали према Старом Броду у нади да ће стићи до слободне територије и трећи пут – када је комунистичка власт све ове године скривала овај злочин од очију јавности да би се сачувало наводно лажно братство и јединство у Југославије, али само преко леђа Срба.

Он је указао да није Републике Српске и данас би овај стравични крвави пир остао скривен од очију јавности, додавши да је и ово један у низу примера који потврђује значај и оправданост борбе Републике Српске за њен и опстанак и очување њених институција на које из Сарајева, заједно са странцима, а посебно њемачким злотвором Кристијаном Шмитом упорно кидишу са жељом да нам отму све и претворе нас у празну љуштуру која ничему не би вредила.

Он је подсетио да је у знак сећања на ове српске мученике у Старом Броду, на обали Дрине изграђен Спомен-музеј са уклесаним именима и презименима страдалих, где се може видети да су цијеле породице своје вечно станиште нашли у Дрини, страдавши од руке злотвора.

„И данас када дођете на то место страдања истовремено „одјекују“ тишина коју прекидају плач детета, крици и врисак окамењених мајки, сестара, очева… И нигдје се та тишина и крици „не чују“ истовремено као у Старом Броду“ – нагласио је Додик.

Он је истакао да о овом злочину остају трајно да сведоче урезана имена на каменом зиду Спомен-музеја, њих скоро 6.000, а у води споменици – окамењена беба у наручју окамењене мајке, окамењени „крик“ мајке са обале која гледа своју ћерку како са стене скаче у ледену Дрину и нестаје у таласима, односећи све своје девојчке снове са собом, окамењени отац са дететом које још није ни спознало живот, али је, нажалост, прерано спознало људско зло и зверство…

„Ту је и порука нама, њиховим потомцима, али и будућим покољењима која је урезана на споменику на обали реке: „Опростите нам ви, који сте овде страдали а 66 година смо ћутали о вама. Ипак, нисмо вас заборавили јер овакве ране на срцу никад не зарастају. Злочинцима смо опростили, нека им је лице црно пред Божијом светлошћу!“ Истина о овом злочину коначно је угледала светло дана, захаваљујући томе што имамо своју Републику, и нема више скривања, нема више никаквих Јосипа који могу да сакрију злочин над српским народом. Сваки дан ћемо причати о томе, наша деца ће учити у школама, посећивати места страдања и нећемо дозволити да наше жртве буду сакривене, тајне, јер би ми били криви и ништа не би били бољи од оних који су их убили и оних који су их скривали свих ових година“ – поручио је председник Српске.

Он је истакао да је Стари Брод још једна лекција српском народу, коју морамо запамтити и чувати од заборава све иједно име и све иједну нашу жртву.

„Ми јесмо мали народ, али смо поднели велику жртву у свим ратовима и зато истину морамо да чувамо а културу сећања да негујемо. Јер, ако заборавимо, може да нам се понови, као што се поновило у протеклом грађанском рату у БиХ“ – закључио је председник Републике.

У пролеће 1942. из Сарајева је кренуло десет хиљада усташа са намером да протерају и побију српско становништво. Српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Кладња, Хан Пијеска, Рогатице, Сокоца и Вишеграда у збјеговима кренуо је низ Дрину да би спас потражио у Србији.

У Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збег је кренуо поред Дрине ка селима Милошевићи и Старом Броду гдје се налазила скела.

Усташе су стигле овај збег и мучки убиле око 6.000 српских жена, деце и стараца. Ово је један од највећих покољ над Србима који су починиле усташе у Старом Броду на православни празник Младенци 1942. године.

РТРС

Бонус видео